Zapad vrši pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji

Vodeće zapadne države žestoko pritiskaju budućeg premijera Srbije Aleksandra Vučića da se i Srbija pridruži zemljama EU i uvede sankcije Rusiji zbog krize u Krimu - saznaju „Novosti“.

Prema informacijama, ambasadori velikih sila svakodnevno pritiskaju najjaču političku figuru da se jasno odredi prema Moskvi.

Konkretno, od srpske vlade se traži da se u formi izjave pridruži Briselu i Vašingtonu u javnoj osudi Kremlja, ali i formalnim potezima koje Evropa i Amerika budu preduzimale protiv Rusije.

Izvori „Novosti“ prenose da će vrhunac tog diplomatskog „uvratanja ruku“ biti 31. marta, kada Vučić i Dačić u Briselu budu razgovarali sa Ketrin Ešton u nastavku dijaloga sa Prištinom.

Sagovornici "Novosti" iz diplomatskih krugova potvrdili su da će upravo šefica evropske diplomatije pokušati da slomi Vučića i privoli ga da stane na stranu Zapada u novom hladnom ratu.

Uvod u taj briselski zaplet traje već danima. Naime, u Vučićevom kabinetu su se kao na traci smenjivali ambasadori, a neprestano stižu i poruke iz međunarodnih organizacija - sa istim zahtevom.

Vučić je svima, kako se saznaje, neprekidno ponavljao stav Beograda koji nije protiv Evrope i koji ne gazi principe o teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali nije želeo da prihvati da Srbija na bilo koji način uvede sankcije Moskvi.

Takođe, Vučić im je preneo da Srbija neće biti protiv suštinskih principa EU, ali i da ima svoj ponos i specifičnost i samosvojnost, kao i da očekuje da njeni zapadni partneri to poštuju.

Činjenica je da ni sve države EU nemaju jedinstvenu spoljnu politiku prema mnogim žarištima u svetu, pa ni prema krizi na Krimu, tako da bi bilo nepravedno da Brisel kažnjava Srbiju ukoliko Srbija ostane pri odluci da ne uvodi sankcije Rusiji.

Ukoliko bi se, pak, Srbija pridružila briselskoj politici, morala bi i da primeni prvi i drugi nivo sankcija prema Moskvi - da zabrani putovanja za 33 ruska državljanina i zamrzne njihovu imovinu. A, za treći krug mera - ekonomske sankcije, nema saglasnosti ni u Evropi, jer su se Nemačka, Češka i Italija izjasnile protiv.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je u četvrtak da će novoj vladi svakako savetovati da sačeka sa bilo kakvim odlukama - dok se „veliki ne pomire“:

- Srbija u sukobu velikih u istoriji posle Drugog svetskog rata nije bila ni na jednoj strani, nije mogao da je prisvoji ni istočni ni zapadni blok, bila je uvek svoja i tako će raditi dalje. Srbija će vrlo teško da preživi bez članstva u EU i prijateljstva sa Rusijom.

NA UDARU EKONOMSKI SPORAZUM

Zapadne diplomate, kako se saznaje, ne žele, u slučaju drugog hladnog rata između Istoka i Zapada, da dopuste da Srbija ima poziciju u kojoj bi njena ekonomija koristila sve prednosti specijalnih veza sa Rusijom. A, Srbija upravo planira da kroz taj aranžman sa Moskvom u narednim godinama poveća izvoz za više od 20 odsto, ali bi istovremeno bila privučena zapadna preduzeća da osnivaju svoje firme ovde, kako bi i one pod povlašćenim uslovima mogle da izvoze u Rusiju. Takođe, nije tajna i da MMF i Svetska banka nisu posebno srećni zbog povoljnog ruskog kredita i veoma povoljnog kredita iz Emirata, koji je dobila Srbija.

Nikolić je dodao i da je neophodno da velike sile donesu odluku ima li knjige u međunarodnim odnosima prema kojoj svako može da rešava svoju sudbinu, a ne da se svetsko pravo zasniva od slučaja do slučaja.

E.V.N.