Amerikanci u Avganistanu: Misija neizvodiva

Upad Amerikanaca u Avganistan bio je reakcija na teroristički akt 11. septembra. Ipak kampanja koja je započela kao blickrig uskoro se pretvorila u dugotrajni rat uz korišćenje partizanskih metoda od strane protivnika.

Pri tome SAD nisu uspele da ga dobiju. Naprotiv, situacija u Avganistanu godinama je postajala smao gora, a probleme zbog haosa koji vlada u toj zemlji osećaju i države koje nemaju sa njim zajedničke granice.

Prema mojoj naredbi oružane snage SAD nanele su udare kampovima za pripremu terorista koji pripadaju organizaciji Al-Kaida, kao i vojnim objektima pokreta Taliban u Avganistanu – takvim rečima se Džordž Buš mlađi obratio naciji, proglašavajući početak avganistanske kampanje. Intervencija američkih grupa u Avganistanu bila je reakcija na teroristički akt 11. septembra. Prvobitni cilj SAD bilo je kažnjavanje Talibana za njihovu podršku međunarodnih terirista. I ovaj cilj dostignut je u najkraćem roku. Već 13. novembra 2001. godine talibani su predali Kabul, a 7. decembra pao je poslednji grad pod njihovom kontrolom Kandagar. Ipak nije postignuta konačna pobeda nad Talibanom. Naprotiv, vremenom talibanima je pošlo za rukom da obnove svoje snage. U međuvremenu stvari u Avganistanu su sve gore stajale, kaže šef sektora za spoljnu i unutrašnju politiku SAD Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Fjodor Vojtilovski:

- Za ono vreme kada je vođena operacija Međunarodnih snaga za podršku bezbenosti u Avganistanu – prvo pod rukovodstvom SAD, zatim pod okriljem NATO-a, situacija u samom Avganistanu i susednim zemljama, pre svega u Pakistanu i na takozvanoj Terotoriji plemna, vrlo snažno se promenila i destabilizovala. Principijalnih poboljšanja u poređenju sa onim stanjem koje je bilo za vreme talibana ne samo da nije bilo, već se čak može govoriti o pogoršanju sitaucije sa taške gledišta međunarodne bezbednosti.

Danas teritorija na granici Avganistana i Pakistana i dalje je mesto gde se nalaze kampovi za trening terorista. Obuku u njima prolaze ne samo lokalni radikali, već i džihadisti rodom iz zapadnih zemalja. Pri tome zvanične valsti koje podržavaju SAD ne kontrolišu mnoge avganistanske provincije. A obični avganistanski građani su ljudi na strane vojnike zato što za vreme njihovih operacija redovno ginu civili. I to je samo početak navođenja problema koji su se pojavili posle američke intervencije, kaže ekspert Centra za proučavanje savremenog Avganistana Dmitrij Verhoturov.

- Negativnih posledica je mnogo. Prvo što pada u oči to je nagli skok proizvodnje narkotika. Po pravilu poredi se sa 1999. godinom, kada su talibani skoro sasvim likvidirali proizvodnju opijata. Ali ja više volim da poredim sa običnim nivoom uzgajanja opijuma, karakterističnog za ovu zemlju. Aktualni obim narkoproizvodnje je negde 2,5 puta viši od tog običnog nivoa. Tačnije posledica upada Amerikanaca u Avganistan bio je razvoj proizvodnje narkotika.

Indikativno je da čak sa aktualnim avganistanskim predsednikom Vašington nije mogao da uspostavi dobre odnose. I to iako se Hamid Karzaj nalazi do danas na vlasti umnogome zahvaljujući američkoj podršci. Ipak, kada je stvar došla do sklapanja sorazuma koji omogućava SAD da sačuvaju vojno prisustvo u Avganistanu posle 2014. godine, Karzaj je odbio da potpiše taj dokument. Barak Obama je razdražen pripretio ne samo da će da prekine pružanje godišnje finansijske pomoći Kabulu od 4 milijarde dolara, već i da će povući čitav kontigent iz Avganistana, ostavivši Karzaja samog sa talibanima. Mada ove pretnje na Karzaja nisu ostavile utisak. I sada Vašingtonu ostaje samo da se nada da će lider koji dođe na čelo Avganistana posle predstojećih predsedničkih izbora biti popustljiviji.

Grigorij Milenin,