EVROPSKA STVARALAČKA ELITA U VELIKOM RATU ( II)

Za vreme Prvog svetskog rata 27 inostranih  informacionih agencija  snabdevalo  se  novostima iz Nemačke od  Zentrastelle fuer  Auslandsdienst, propagandnog podrazdela   nemačkog Ministarstva spoljnih  poslova .

1.Maks Weber, nemački sociolog ( 1864-1920)
„Ovaj rat je velik i prelep, svejedno kako će se završiti“

Služio je kao oficir odgovaran za disciplinu pri bolničkoj komisije grada Haldeberga. Godine 1917.  dobio je profesuru na katedri u Beču.

Iz pisma ženi od  28.juna 1914.:

„Nije važno kako će se završiti. U svakom slučaju ovaj rat  je  veliki i prelep.“

2.Franc Marak, nemački slikar ( 1880-1916 )

„Stvorli smo i  gromovnika Zevsa i krvavog Marsa“

Godine 1914. odlazi  na front kao doborovoljac, a dve godine kasnije   ( 1916.) stavljen je na spisak „najznačajnijih nemačkih  slikara „, što mu je omogućilo da se demobiliše, ali je on ipak ostao u vojsci.

Iz eseja „O čistilištu rata „ iz oktobra 1914.g.:

„Mi smo u zbilji stvorili ono o čemu je Homer pevao u stihovima o gromovniku  Zevsu i krvavom Marsu...

Nismo mogli znati  s kakvom će snagom  nastupiti u veliki rat koji  će da rasturi sve staro, sve trulo,i da stvori  budućnost kakva treba čovečanstvu. „

3. Tomas Man, nemački pisac , nobelovac ( 1875-1955)

„I vojnik i pisac blagodare Bogu za ovaj veliki rat „

U vreme Prvog svetskog rata živeo i radio u Minhenu.

Iz eseja „Msli o ratu „,avgust-sepembar 1914.“:

„Kako mogu vojnik i pisac da ne blagodare Boga  za krah ovog mirnog života  kojeg su oni siti, siti do grla !“

4.Gotfrid Beni , nemački pisac, ( 1886-1956 )
„Žurim u rat“

Lekar po profesiji, Ben je dobio  vojni poziv već u julu 1914. g. i služio do kraja rata  u frontovskim i  prifrontovskim bolnicama , pretežno u Belgiji.Odlikovan je  ordenom  Gvozdenog ktsta   drugog stepena.

Iz pisma izdavaču Alfredu Majeru 27.jula 1914.:

„Žurim,treba da odem u rat,a nisam sasvim spreman,treba što pre da putujem u Minhen,a zatim odmah pravo u Berlin u regrutacioni punkt „.

5.   Maks Bekman, nemački slikar, ( 1884-1950)

„Ni u Francuze , ni u Ruse pucati neću „

Služio je kao medicinski pomoćnik, otišao na front kao dobrooljac,ali je već 1915. doživeo teški nervni slom, posle čega je bio prekomandovan u Strazburg, zatim u Franfrukt.

Iz pisma ženi, krajem 1914.g.:

„U Franvcuze ja pucati neću, zato što sam  od njih vrlo mnogo naučio.U Ruse takođe neću metka ispaliti  jer Dostojevksi je moj prijatelj.“