Medveđe patrole

Na ruskom Arktiku je počela godišnja operacija «Medveđe patrole» Svetskog fonda divlje prirode pod nazivom «Prolećni trag».

4 ekspedicione grupe su krenule na obale Čukotke i Jakutije. Beli medved je unet u Crvenu knjigu. Tokom održavanja programa od metaka lovokradica bilo je spašeno desetine medveda. Ekolozi takođe dodeljuju pažnju ekološkom prosvećivanju stanovnika priobalskih naselja i njihovoj zaštiti od napada mesoždera.

Priobalska sela na Čukotki se često podvrgavaju napadima belih medveda. Životinje privlače ostaci morževa blizu naselja. Nažalost, često se susreti divljih životinja i ljudi završavaju smrću čoveka ili medveda. 2006. godine Svetski fond divlje prirode je počeo projekt Medveđa patrola da bi sprečio takve tragedije, - priča rukovodilac projekta Viktor Nikiforov.

- Čovek mora da živi odvojeno od belog medveda. Ako životinje dolaze u naselje, to je vanredna situacija. Zato patrola prati kretanje medveda, njihovu migraciju, nihove tragove, te ne sme da dozvoli da bi zver prišao naseljima. Obično patrola jedno tri kilometra od naselja mora da na sve načine sprečava svako kontaktiranje medveda i čoveka, plaši životinje da bi one promenile svoj put.

Danas u svetu ima oko 25 hiljada grla belih medveda. Međutim, prema prognozama stručnjaka, 2050. godine populacija ove vrste može da se smanji više nego za polovinu. To je povezano s globalnim promenama klime, zagađivanjem čovekove sredine i lovokradstvom. Lov na bele medvede je na Ruskom Arktiku zabranjen zakonom iz 1956. godine. Međutim, ponekad životinje ginu od metaka uplašenog čoveka. Zato je neophodno voditi prosvetiteljski rad sa stanovništvom, - ističe Viktor Nikiforov.

- Proteklih godina su se dešavali tragični kontakti ljudi i medveda, u kojima su ili ginuli ljudi, ili je čovek bio primoran da ubije životinju. Međutim, u 99 odsto slučaja u toj situaciji su krivi bili ljudi – oni su ili provocirali, ili nisu mogli da pravilno uplaše zver.

Verovatnoća napada belog medveda na čoveka zavisi od konkretne situacije. Naprimer, ne sme se približavati medvedu, kada on jede. Pri susretu s belim medvedom ni u kom slučaju se ne sme pobeći, činiti nagle pokrete. Potrebno je biti miran – potruditi se otići u stranu ili stati mirno. Da bi se naselje zaštitilo od najezde medveda potrebno je smanjiti broj smetišta s ostacima hrane, kao i ostacima lova na morske životinje. Potrebno ih je imati što dalje od naselja.

Ekolozi ne samo predaju stanovnicima pravila kontaktiranja sa životinjama, već i prikupljaju podatke, na primer, o mestima, gde žive beli medvedi, o njihovom broju, uzrasnom i polnom sastavu, - komentariše zamenik Rukovodioca Programa Beli medved Ilija Mordvincev.

- Nema dovoljno podataka o stanju medveda, na primer, u rejonu Čukotke. Zato bilo koje informacije odande su korisne za dalja istraživana. Često se brlog istražuje onda, kada ga je mečka već napustila. Onda učesnici projekta procenjuju broj brloga i mesta, gde se nalaze. Prvi je projekat obuhvatao samo Čukotku, ali se svake godine program premešta na zapad.

U Rusiji beli medvedi stalno žive na teritoriji od Zemlje Franje-Josifa i Nove Zemlje sve do Čukotke. Danas 7 Medveđih patrola obuhvataju 15 naselja, 6 meteoroloških stanica, 7 prirodnih teritorija pod zaštitom. Akcija Prolećni trag će pratiti mečke sa prinovom, koje su napustile brloge, sve do kraja aprila.

Kira Kalinina,