Maksmimilijan Vološin – genije Koktebelja

Krimski Koktebelj. Živopisno naselje na samoj obali Crnog mora zauvek je vezano za ime legendarne, zagonetne ličnosti – pesnika, slikara, prevodioca, kritičara, filozofa Maksimilijana Vološina.

U vreme Srebrnog veka pojava na karti Krima Doma Pesnika koji je on napravio postala je kulturni događaj, a sam dom Vološina mesto koje je privlačilo stvaralačku inteligenciju ne samo u Rusiji, već i u Evropi, ostao je i dan-danas.

Himera Maksimilijana Vološina jedan je od najzanimljivijih muzejskih kompleksa na Krimu. Memorijalne kuće i muzeji koji ulaze u njega predstavljaju kulturu Srebrnog veka i kasniji razvoj ruske umetnosti, rođene i odgajane u tom kraju. Himera je umetnički lik Krima koji nas šalje u antičku istoriju, lik zemlje koja čuva tragove kultura minulih naroda. Upravo tako je ovo mesto video Maksimilijan Vološin, koji ga je posle Homera nazvao Himerom.

Vološin je doputovao u Koktebelj sa 16 godina zajedno sa majkom. Deset godina kasnije, posle školovanja u Moskvi, putovanja po Evropi i Aziji, dve godine života u Francuskoj, Vološin se vratio. I na kupljenom placu pored mora počeo je da gradi isti taj Dom Pesnika. Dom koji je video kao mesto stvaralaštva i prijateljskog razgovora. Dom koji je neobično harmonično bio uklopljen u koktebeljski pejzaž. Još za života vlasnika, početkom 20. veka, ovde je boravila sva avangarda ruske umetnosti – Nikolaj Gumiljov, Osip Mandeljštam, Marina i Atastasija Cvetajeve...

U domu Vološina nikada nisu delili ljude na staleže i ubeđenja. Ličnost čoveka, njegova duša – evo šta je bilo važno. On je trudio da pomiri zavađene, polazilo mu je za rukom da bude objektivan, ne žrtvujući pri tome sopstvena ubeđenja.

Karina Ivaško,