Dva Gogolja u jednoj Moskvi

205-godišnjica od rođenja Nikolaja Gogolja porenula je staru moskovsku diskusiju. Nije li vreme da se na istorijsko mesto vrati prvi spomenik piscu-klasiku? On je bio postavljen 1909. godine na Arbatskom trgu, a sada se nalazi u dvorištu kuće na Nikitskom bulevaru. Premestićemo – rešila je Komisija za monumentalnu umetnost u Moskovskoj gradskoj dumi.

Rešenje komisije nije konačno. Njega treba da odobre još najmanje dve instance. Uz to treba se odrediti ne samo povodom prvog, već i povodom drugog spomenika Gogolju. Onim koji je bio podignut već u sovjetsko vreme i zauzima mesto prvog. Rokada spomenika ima ne samo pristalice, već i protivnike. Među njima je istoričar ahitekture i poznavalac istorije Moskve Rustam Rahmatulin. Prema njegovom mišljenju, aktualni položaj starog spomenika Gogolju nije slučajan. On stoji u dvorištu iste te kuće u kojoj je pisac proveo poslednje godine života i gde je uništio svoje poslednje nezavršeno delo. Rustam Rahmatulin objašnjava.

- Gogolj nema moskovske tekstove, ako se ne računa ogled o Moskvi i Peterburgu, tada su ih mnogi pisali. Ali uporedo sa tim Gogolj ipak ima „moskovski tekst“: to je njegova smrt. Kraj njegovog života je moskovski. On podrazumeva i spaljivanje drugog toma Mrtvih duša, i to je čudno gladovanje, i u celini dovođenje sebe do smrti. Spomenik koji se našao u dvorištu Doma Gogolja postao je deo tog teksta, to treba imati u vidu.

Prvi spomenik Gogolju u Moskvi napravio je skulptor Nikolaj Andrejev i priznat je za remek-delo ruske moderne. Pisac je predstavljen kako sedi u fotelji – pogrbljen, uvijen u ogrtač, na postamentu obavijenom baraljefom od figura svojih likova. to je „antispomenički spomenik“, primećuje Rustam Rhamatulin.

- To je spomenik krizi, čovek je na ivici smrti. Msilim da je to spomenik spaljivanja drugog toma Mrtvih duša zato što sve ćto možemo da nazovemo rečima u epizodi spaljivanje, to je „ogrtač“ i „stolica“: Gogolj je bio u ogrtaču, zato što je krenuo u letnju polovinu kuće, gde nije bilo naloženo, i seo je na stolicu pred vatrom. Ovaj spomenik nije namenjen da se posmatra obilazeći, već trostano. Njegova leđa su prosto kamena stena. On kao da hoće da se prisloni steni. U datom slučaju, figurativno rečeno, on se prislanja Domu Gogolja. On se vraća u prostorg gde mu je dobro.

Arbatski trg za više od sto godina radikalno je promenio razmere i izgled. I čak pristalice povratka sedećeg Gogolja na ovo mesto shvataju da će se njegova figura u tom prostoru izgubiti. A stojeći Gogolj koji se ovde nalazi sada sasvim izlazi na kraj sa zadatkom elementa koji formira prosotr. Ovaj spomenik Nikolaja tomskog pojavio se 1952. godine. Za razliku od prvog, napravljenog povodom rođendana, ali mračnog, drugi spomenik je napravljen povodom stogodišnjice Gogoljeve smrti, a ispao je ozaren. Ako je na licu prvog Gogolja zapečaćena muka i gleda on ne nas, već unutar sebe, drugi Gogolj se osmehuje prolaznicima i čitavim svojih izgledom uliva sigurnost i blagostanje. Na mesto natispomenika su postavili upravo spomenik, nastavlja Rahmatulin:

- To je spomenik trijumfu, spomenik bez problema: nikakvog drugog plana, nikakve dubine. Stoji čovek i drži u rukama knjigu. to može da bude čak dijalog sa starim spomenikom, ako se složimo da tamo vidimo čoveka koji spaljuje knjigu.

Prema mišljenju Rustama Rahmatulina, postoji lepota u tome što na karti Moskve postoje dva različita spomenika Gogolju, pri tome na rastojanju od najviše 400 metara. Među njima postoji dijalog – o knjizi i o monumentalnosti, o porazu i trijumfu, i možemo da posmatramo taj dijalog do u beskraj...

Olga Bugrova,