Vodena stihija i doživljaji na festivalu Zov mora

Balet kitova uz solo pevanje japanske pevačice, ajkule koje igraju tango, obnažena devojka koja roni sa belim kitovima pod ledom Belog mora... Peterburški Međunarodni filmski festival morskih i avanturističkih filmova Zov mora! tradicionalno poklanja publici upečatljive utiske.

Forum se odvija u severnoj prestonici Rusije po 11. put i odavno je izašao van okvira pomorske tematike. Jer čitav naš život, život prirode ili čoveka je doživljaj. I ako u filmu on postoji, znači on se uklapa u filozofiju smotre. Ove godine svoje dokumentarne radove na festival su poslali režiseri iz 15 zemalja: 50 od 80 filmova ušlo je u konkursni program. Filmovi o pokoravanju morskih dubina, o moreplovcima, brodovima i podmornicama prikazuju se zajedno sa istorijskim, vojnim, filmovima o pojedinim krajevima. Morska tematika na festivalu ipak prevladava. Gosti iz Velike Britanije, Španije, Danske, Švedske dovezli su pretežno filmove o podvodnom svetu, njegovoj bogatoj flori i fanuni. Režiser iz Francuske Manuel Lefevr fokusirao je svoju pažnju na rakove. Svoj film Neobično svet rakova režiser je predstavio u Peterubrgu lično. Za Glas Rusije on je govorio o tome kako je snimateljskoj ekipi pošlo za rukom da zabeleži smenu pancira malene kozice.

- Ova epizoda je oduzela oko dva meseca, bilo je vrlo teško, korišćena je čak infracrvena tehnika. Kozice, kao i drugi rakovi menjaju pancir samo noću, treba uloviti potreban trenutak. Naravno, filmova o stanovicima okeana ima mnogo, ali mene je neobično zainteresovala ova tema, tim pre što je to prvi film gde sam vršio makrosnimanje. Ispao je priličo ozbiljan projekat – i obrazovni, i naučno-popularni, i ekološki.

Film je zaista neobično lep. Za vreme razgovora sa izveštačem Glasa Rusije režiser iz Francuske ispričao je i porodičnu priču koja mu je nekada dala prvu predstavu o Rusiji.

- Moj deda za vreme Drugog svetskog rata dospeo je u zarobljeništvo Nemcima i tamo se upoznao sa Rusima. Od detinjstva sam poneo iz njegovih priča mišljenje da su Rusi vrlo otvoreni, oni će podeliti poslednju cigaretu, i to su dobri prijatelji. Prvog dana u Rusiji vratio sam se sećanjima svog dede. A sada sam se konačno uverio da je to istina.

Između ostalog, ubedljiv deo spiska ruskih filmova sa ovogodišnjeg festivala posvećen je izuzetnim datumima, između ostalog i vojnim. Tako je jedna od centralnih tema aktualnog festivala postala 70-godišnjica ukidanja blokade Lenjingrada. Skoro tri godine za vreme Drugog svetskog rata stanovnici su u nečovečanskim uslovima gladi, hladnoće, bombardovanja, držali odbranu grada, stisnutog u obruču nemačko-fašističkih okupatora i izdržali po cenu strašnih gubitaka. Studio Krila Rusije predtavila je istoriju blokade grada- heroja u filmu od 8 epozida pod nazivom 872 dana Lenjigrada. Ovo je priča o radnom i ljudskom podvigu lenjingrađana koji su u neverovatnim uslovima proizvodili oružje i municiju, spasavali predmete umetnosti, nastavljali naučna istraživanja...

Karina Ivaško,