"Aida" Petera Štajna – priča o velikoj ljubavi

U moskovskom Muzičkom pozorištu Stanislavski i Nemrovič-Dančenko daje se superpremijera: Verdijeva "Aida" u postavci istaknutog evropskog majstora Petera Štajna. Od tri predstave koje je reditelj postavio u Rusiji, to je jedini rad u operskom žanru.

Veoma volim muziku i umem da radim sa operskim umetnicima, tvrdi 76-godišnji doajen režije. Postavke Petera Štajna izvodile su se u milanskoj Skali, Bečkoj državnoj operi, u pozorištima Ciriha, Liona, Barselone... I konačno, Moskva. I najčuvenija opera Đuzepea Verdija "Aida".

Predstava će nesumnjivo imati uspeha. U njoj ima života, strasti – to je glavno za svaku predstavu, bilo dramsku, bilo muzičku. Za razliku od Eskilove "Orestije" i Šekspirovog "Hamleta", koje je Štajn postavio sa ruskim dramskim umetnicima i u kojima nije štedeo razne rediteljske postupke, u operi on u celini ide za muzikom, strogo prateći partituru. Izgleda da je uzet u obzir svaki detalj: kompozitor ima sedam scena – i reditelj takođe, posle svake scene spušta se zavesa... Dekor nije glomazan, precizan je, percipira se kao svojevrsni arhitektonski simbol Drevnog Egipta u kojem se odvija radnja. U kostimima je očigledan egipatski kolorit, ali oni bi mogli da se nose i u naše dane. Što se tiče tumačenja sižea... Ovo je priča o velikoj ljubavi – kaže Peter Štajn. Muzčki rukovovodilac psotavke, glavni dirigent Pozorišta Stanislavskog i Nemirovič-Dančenka Feliks Korobov u potpunosti deli mišljenje reditelja.

- Kada smo počeli da radimo, prvo na šta smo obratili pažnju je da se čitava partitura u tri četvrtine sastoji od nijansi „pjano“, „meco-pjano“, „meco-forte“. To je vrlo intimna opera, vrlo intimni siže. Da, on se odvija na pozadini velikih političkih događaja. Ali to je svejedno opera i tri zaljubljena.

Ljubavni trougao koji razdire i na kraju krajeva dovodi do tragične smrti robinju Aidu, hrabrog vojnika Radamesa i ćerku faraona Amnerisa, dominira u čitavoj predstavi. Ratovi, političke intrige, sudovi povlače se u drugi plan. Upravo tako je zamislio kompozitor svoju '"Aidu", uveren je Peter Štajn. Reditelj je u nedoumici povodom nekih savremenih postavki ove opere.

Umesto da se jednostavno ispriča priča nesrećne ljubavi tih ljudi, iz nekog razloga smeštaju ih ili u sovjetsko, ili fašističko vreme, čas tobože u pravi Egipat, mada ne mogu da zamislim kako to može sada da se predstavi! U Aidi ima umetaka istočne muzike i kada pri tome na sceni prikazuju ljude koji se nalaze ili u koncentracionom logoru, ili u ofisu sa kompjuterima, to izgleda u najmanju ruku nezgrapno.

Naravno, politika me brine i imam sopstveno mišljenje o svim pitanjima, ali to mi ne smeta da radim svoj posao. Jednostavno uvek imam u vidu da radim za publiku. Reditelj ne krije da je zadovoljan moskovskom postavkom.

Ruski pevači, ruski dirigent i nemački reditelj uložili su napor da italijanska muzika zvuči onako kako treba. Ogromna snaga muzike sastoji se u tome što je ona svuda, ona je jasna svima, nezavisno od nacionalnosti.

Rita Bolotska,