Snovi velike Muhine

Kao velika tragična figura, stvaraoc kojem je pošlo za rukom da realizuje samo mali deo svojih zamisli, prikazana je na novoj izložbi u Tretjakovskoj galeriji istaknuti ruski skulptor Vera Muhina, autor svetski poznatog spomenika Radnik i seljanka.

Izložba je posvećena 125-godišnjici od rođenja majstora. Na izložbi su predstavljene sve skice i projekti koji nisu ovaploćeni u život.

Više od 20 radova. Svi iz fundusa Tretjakovske galerije. Skulpture, portreti, projekti. Ni jedan od njih iz raznih razloga nije bio realizovan. Mnogi nikada ranije nisu prikazivani... Najupečatljiviji eksponat je projekat spomenika sovjetskom partijskom posleniku Jakovu Sverdlovu. On se zove Plamen revolucije! – svojevremeno nikao se nije dopao zvaničnim licima. Figura ustremljena uvis, ispružena ruka, upaljena baklja. Pravi simbol revolucije! Ipak partija je smatrala da je skulptura karikaturalna. A Ikar – omiljeni rad Muhine, odaziv je na pogibiju probnog pilota Valerija Čkalova. Ikar je trebalo da bude panteon svim poginulim pilotima, kaže koordinator izložbe Ljudmila Marc.

- Ona je imala odličnu zamisao: panteon je trebalo da bude okrugao. Sa kupolom. I u centru bazen. Okolo urne sa prahom pilota, a u centru u ovaj bazen je padao Ikar. On je krajem krila dodirivao vodu i niko nije video, nije trebalo da vidi postolje tamo pod vodom. To je neobičan projekat! Ja i sada sanjam da on bude realizovan.

Vera Muhina je bila monumentalista po duši. Spomenci drugih vajara izgledaju ponekad kao uvećane statuete. Ali Muhina je svaku skulpturu pravila za ogromne razmere. U svakom njenom radu postoji dimenzija, razmah, čak u skulpturalnim portetima koje je veoma volela da pravi, nastava koordinator izložbe Larisa Bedretdinova.

- Ona je i u portretu ostajala monumentalista. Muhina vrlo zanimljivo vidi čoveka – ona odmah daje predstavu o građi, o visini. Na primer, portret probnog pilota Kokinakija – to je portret, ali odmah osećaš da je to visok, stamen čovek.

Većina eksponata izložbe su upravo portreti. I u svakom se oseća dah epohe: volja, nepokolebljivost, snaga. Skulptor je bila zaljubljena u herojsku lepotu ljudi. To je odgovaralo duhu vremena u kojem je živela. Tako zašto većina njenih zamisli nije realizovana? Moguće da su smetali preterana upečatljivost i nezavisnost. Bilo je nemoguće staviti Muhinu u isti niz sa drugima, svetili su se ne odobravajući projekte.

Čak najpoznatiji rad Vere Muhine – Radnik i seljanka, imao je tešku sudbinu. Posle trijumfa u Parizu na Svetskoj izložbi 1937. godine spomenik su vratili u domovinu skoro razrušen. Muhina je morala da pravi drugu varijantu – postavili su ga u Moskvi, pred ulazom na Izložbu dostignuća privrede, mada na nizak postament, ne onaj kojije tražila skulptor. I tek nedavno skulpturalna kompozicija je bila podignuta više, približivši se zamisli autora. Snovi na polici – tako je svoje nerealizvaone projekte nazivala Muhina. Saradnici Tretjakovke su ih skinuli sa police i raduju se što mogu publici da prikažu ove radove. Izložba će trajati do kraja godine.

Rita Bolotska,