Reci mi o čemu razmišljaš, pa ću ti reći od čega ćeš se razboleti

Ni za koga nije tajna da su naše misli, emocije i zdravlje međusobno tesno isprepleteni. Ali, koliko su čvrsto povezani naučnici i psiholozi su uspeli da utvrde tek relativno nedavno. Kraća analiza tekućeg emocionalnog stanja će nam omogućiti da shvatimo da li možemo dospeti u rizičnu grupu i kako da izađemo na kraj s postojećim bolestima.

U tradicionalnoj medicini se obično smatra da se bolest pojavljuje prilikom poremećaja normalne životne delatnosti čovekovog organizma u vezi sa spoljašnjim faktorima kao što su virusi, nepravilna ishrana, nepovoljna ekološka situacija ili s unutrašnjim, naslednim bolestima. Međutim, kao što mnogi mogu da potvrde, nije sve tako jednostavno.

Nemaju sve bolesti očiglednu uzročno-posledičnu vezu. Uzmimo, recimo, rak. Niko ne shvata u potpunosti šta predstavlja impuls za početak razvoja ove bolesti. Sve što znamo jeste da telo prestaje normalno da funkcioniše, da u ljudskom organizmu dolazi do poremećaja. Već sad mnogi onkolozi svetskog imena priznaju da stres i negativno emocionalno usmerenje čoveka mogu dovesti do razvoja ove bolesti.

U vezi s tim aktivno su počeli da se razvijaju mešoviti pravci u medicini i psihologiji koji proučavaju uticaj psiholoških faktora na nastanak i tok telesnih bolesti. Stručnjaci za psihosomatku preporučuju da se budna pažnja posveti tekućim bolestima... I mislima.

Evo nekoliko uzročno-posledičnih veza između bolesti i unutrašnjih osećanja:

Artritis se pojavljuje kod ljudi koji su vrlo zahtevni prema sebi, koji se celog života ne rukovode svojim željama, već rečju „treba“, „mora“. To su dobri, ispravni ljudi koji su sami sebe ugradili u zid od obaveza i osećanja dužnosti.

Kratkovidost se dešava ljudima koji se plaše promena u budućnosti, koji ne žele da „vide“ šta ih očekuje. Oni su intelektualci i konzervativci po prirodi. Svemu novom pretpostavljaju uobičajeni krug najbližih ljudi i rođaka, često mogu preterano da se usredsređuju na sitnice i da ne vide ono što ih se ne tiče.

Upala je često izazvana strahom i jarošću. Pojavljuje se kad se razilaze naše delovanje i želje, u slučaju nemogućnosti ostvarenja onoga što je zamišljeno.

Gastritis se pojavljuje kod ljudi koji su zbog okolnosti morali da uguše svoj gnev i da žive u neodređenom, nervoznom stanju, nemajući mogućnosti da odgovore onome ko ih je uvredio. Praćen je osećanjem beznadežnosti i potištenosti.

Hronične glavobolje dešavaju se samokritičnim ljudima s visokim nivoom intelekta, koji zbog nekih razloga moraju da guše svoje prave emocije. Kad bi želeli da viču moraju da se osmehuju, kad treba da se suprotstave – da servilno klimaju glavom ili da ćute.

Višak težine može predstavljati uzvratnu reakciju na strah i čovekovu želju da se sakrije od okoline. Mnogim ljudima koji po sopstvenom mišljenju pate od viška kilograma potrebna je zaštita, oni takođe ne mogu da prihvate sebe i svoje mesto u ovom svetu onakvima kakvi jesu.

Prehlada vrlo lako može da se pojavi usled samosažaljenja zbog povređenog samoljublja, kao i u slučaju nedostatka snage i vremena za poslove za koje je potrebna stalna pažnja.

Među najzanimljivijim autorima koji bolesti posmatraju kroz prizmu psihosomatike mogu se izdvojiti italijanski psiholog, osnivač ontopsihološke škole Antonio Menehati, Liz Burbo – kanadski psiholog, autor mnogobrojnih bestselera i osnivač jednog od najvećih centara za razvoj ličnosti na Kwebeku, kao i Amerikanka Luiza Hej, autora knjiga o pop-psihologiji, čiji je jedan od najpoznatijih radova „Isceli svoj život“.

Sva emocionalna stanja se pre ili kasnije odražavaju na naše stanje. Radost, mir, zahvalnost i ljubav nam donose zdravlje. A gnev, zavist, mržnja i strah nas, naprotiv, razaraju. Zato se potrudimo da u zdravom telu bude samo zdrav duh. Jer, kao što smo shvatili, sve je međusobno povezano.

Aljona Rakitina,