Uslovi za Crnu Goru - rusofobija, poslušnost i ratovanje za tuđe ciljeve

Generalni sekretar NATO pakta Anders Fog Rasmusen je boravio u poseti Podgorici, gde je pozdravio reforme koje Crna Gora sprovodi u nastojanju da stupi u taj vojni savez. Iako je čelnik Severnoatlantske alijanse uopštenim rečima opisao šta te reforme treba da sadrže, iza maglovitih fraza se naslućuje da su osnovni uslovi za pristupanje neke slabašne balkanske države NATO savezu – dosledna rusofobija i bespogovorna odanost geopolitičkim ciljevima Zapada.

To se videlo i tokom susreta Rasmusena sa crnogorskim premijerom Đukanovićem, kada je između ostalog pohvalio Crnu Goru zbog tri stvari – zbog njene podrške zapadnom stavu povodom Ukrajine, i kako se izrazio, zbog „poštovanja međunarodnog prava i doprinosa Crne Gore misijama u Avganistanu“.

Dakle, kada je reč o prvoj pohvali koju je Rasmusen uputio zvaničnoj Podgorici po pitanju Ukrajine, očigledno se radi o njegovom zadovoljstvu što je Crna Gora aktivno podržala antirusku poziciju Zapada, i to tako što je poslušno uvela sankcije Rusiji na svoju sopstvenu štetu, ali i učinila celi niz drugih simboličkih postupaka, poput na primer nedavnog hapšenja Rusa u Budvi koji su slavili Dan pobede nad fašizmom.

Uostalom, da je takav vid rusofobije strateški uslov za priključenje NATO savezu, svedoči izjava samog crnogorskog predsednika Vujanovića, koji je otvoreno priznao da bi eventualno odbijanje Crne Gore da se pridruži evropskim sankcijama protiv Rusije, „usporilo njen prijem u Evropsku uniju i sprečilo prijem u NATO“. A kada je reč o drugoj Rasmusenovoj pohvali zbog navodnog crnogorskog „poštovanja međunarodnog prava“, podrazumeva se da je pri tom imao u vidu isključivo zapadno tumačenje međunarodnog prava.

Konkretno, to znači da je šef NATO pakta izrazio neskriveno zadovoljstvo što Crna Gora podržava stav da je bespravno bombardovanje Srbije, ali i same Crne Gore 1999. godine i posledično otimanje Kosova – bilo u skladu sa međunarodnim pravom, ali ne i izjašnjavanje građana sa juga Ukrajine na demokratskom referendumu.

I naposletku, kada je pozdravio „doprinos Crne Gore misijama u Avganistanu“, Rasmusen je očigledno bio zadovoljan činjenicom što je Podgorica spremna da šalje svoje mladiće da se bore za zapadne interese na drugom kraju sveta, uvek kada je to potrebno. Danas u Avganistanu, a sutra gde se naredi.

Međutim, da se apsolutna većina građana Crne Gore ne slaže sa takvim utiranjem puta u Severnoatlantsku alijansu, pokazuju ne samo rezultati dosadašnjih anketa i istraživanja, nego i postupak grupe crnogorskih demonstranata, koji su baš u ime te većinske Crne Gore, po pisanju podgoričkih dnevnih novina „Vijesti“, dočekali šefa NATO pakta sa uzvicima „Fašisti“ i transparentima na kojima je pisalo – „Ruke su vam krvave“.

Pa ipak, sudeći po zajedničkim zaključcima Rasmusena i podgoričkog rukovodstva, u kojima se navodi da je „Crna Gora opredeljena da bude deo NATO saveza, i to ne samo deklarativno, već i učincima“, onda se ubuduće može očekivati samo još više rusofobije, licemernog tumačenja međunarodnog prava i ratovanja za tuđe ciljeve. Ali to je izgleda, kako reče Vujanović, cena ulaska u Evropsku uniju i NATO. Svidelo se građanima Crne Gore ili ne.

Ratko Paić,