Kako se zaista izboriti sa sivom ekonomijom?

U čemu greše Odbor za finansije skupštine Srbije i Fiskalni savet povodom predloga za suzbijanje rada u sivoj zoni?

Javnost je u prilici da prisustvujeraspravi između Ministarstva finansija i Odbora za finansije Skupštine Srbije sa jedne strane i Fiskalnog saveta sa druge strane povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.Nacrt predloženih izmena propisuje oslobađanje poslodavaca od obaveze uplata dela poreza i doprinosa na zarade od65% do 75%za novozaposlene radnike u periodu oddve godine. Ideja zakonodavca je da pomenute olakšice za novozaposlene radnike stimulišu legalizovanje postojećih radnika koji rade u sivoj zoni.

Fiskalni savet povodom ovoga ukazuje da „nije realistično da će predložene poreske olakšice same po sebi dovesti do osetnijeg prelaska radnika iz sive zone u legalne tokove, niti do osetnijeg povećanja stope zaposlenosti.Oni navode je visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji strukturne prirode i zahteva adekvatne mere strukturnih reformi poput unapređenja radnog zakonodavstva, pobošljanja uslova poslovanja i povećanja konkurentnosti domaće privrede. Šta možemo reći povodom ove diskusije.Smatramo da su obe stranesamo delimično u pravu povodom svojih stavova a da obe strane suštinski greše u pristupu problemu.

Gledajući sporni predlog kao potpuno izolovanu meru Pokret Dveri smatra da je ideja u suštini dobra. Nešto slično je Pokret Dveri predložio u odgovorima na anketu organizacije „NALED“ koja je trebala da organizuje javni okrugli sto o prioritetima za pokretanje domaće ekonomije na koji nikada nismo pozvani iako smo bili jedni od retkih izbornih lista koji su uopšte poslali sve odgovore na postavljena pitanja.

Na pitanje„Na koji način ćete formulisati podsticajne mere za prelazak iz nelegalnog u legalno poslovanje i šta očekujete da će biti prvi rezlutat“ odgovorili smo da bi bilo potrebno da se definišu nekoliko povoljnijih stopa poreza i doprinosa od postojećih ukoliko preduzeća prijave radnike,tj. prevedu ihiz nelegalnog u legalni status.Svako preduzeće bi moglo odabrati neku od tih povoljnijih stopa isključivo za nove radnike koje žele da zvanično prijave. Ono što je razlika u odnosu na predlog Odbora za finansije je da bi morao postojati dodatni uslov da ukupni iznos po osnovu poreza i doprinosa koje to preduzeće plaća državi za odgovarajući procenat bude veće u sumi nego što je to bilo pre primene ove mere. Smatramo da je ova mera bila neophodna kako bi se sprečile manipulacije u prijavljivanju i odjavljivanju radnika kao i da bi država imala neto pozitivan efekat krozdodatni priliv u budžet. Naš predlog je obuhvatao period od tri godine kada bi se uz primenu ostalih mera stvorili uslovi za novo redefinisanje i smanjivanje poreza i doprinosa. Napominjemo da je konkretno ova ideja bila iiznošena od strane pojedinih uglednihekonomista pa je pokret Dveri tu meruprihvatio i delom prilagodio svom pristupu.

Sa druge strane pokret Dveri smatra da ova mera sama po sebi neće biti dovoljna za ozbiljniji prelazak radnika iz sive zone u legalne tokove i da su potrebne dodatne mere kako to tvrdi Fiskalni savet.Međutim, Fiskalni savet smatra da su te mere u domenu strukturnih reformi poput unapređenja radnog zakonodavstva, poboljšanja uslova poslovanja i povećanja konkurentnosti privrede.

Pokret Dveri smatra da su dodatne mere koje je predložio Fiskalni savet važne ali da je njihova važnost od sekundarnog značaja. Pomenute mere su veoma slične prioritetima koje je organizacije NALED u pomenutoj anketi navela kao najprioritetnije.

Ponovićemo ovom prilikom naš staviznet u odgovorima na pitanje iz ankete „koje konkretne mere planirate da preduzmete u pogledu borbe protiv sive ekonomije?“,

„Pokret Dveri smatra da je od primarne važnosti potrebno napustiti pogubni, nametnuti neoliberalno-kolonijalnog ekonomski sistem. Liberalizacijom trgovine, precenjenim kursom, pogubnom privatizacijom i drugim pogubnim merama u poslednjih 14 godina obesmišena je domaća proizvodnja a veliki broj fabrika i radnih mesta je ugašen. Forsiraju se strani investitori i tajkunski sistem. Makroekonomska politika se i dalje svodi na forsiranje uvoza, restriktivnu monetarnu i restriktivnu fiskalnu politiku saneizdrživim fiskalnim i parafiskalnim nametima.

Zato pokret Dveri smatra da je siva ekonomija posledica postojeće pogubne makroekonomske politike i da se zato trebaradikalnio drugačijim makroekonomskim merama, donošenjem i sprovođenjem plana za reindustrijalizaciju pokrenuti privreda Srbije. To mora biti paket mera koji će kroz ekspanzivnu monetarnu politiku NBS sa povoljnim kamatnim stopama koje su u funkciji razvoja privrede omogućiti finansiranje izgradnje infrastrukture i izgradnju i obnovu proizvodnih pogona za forsiranje substitucije uvoza. Treba primeniti i druge mere poputzaštite domaće proizvodnje kao što su vraćanje carina. Smatramo da bi se napuštanjem evropskih integracija i sprovođenjem evroazijskih integracija otvorile brojne pogodnosti za obnovu domaće industrije i povećanje izvoza. Na taj način bi se povećanjem BDP-a vremenom značajno povećali poreski prihodi. Substitucijom uvozabi se dodatno povećali prihodi u budžetujer bi se sada prihodi od poreza i doprinosa na plate radnika u proizvodnji preusmeravali u naš budžet umesto kako je to do sada bilo prekomernom kupovinom uvezene robe u budžete drugih zemalja odakle smo tu robu uvozili. Na osnovu povećanih prihoda u budžetubi se vremenom mogla relaksirati restriktivna fiskalna politika, smanjili pojedini fiskalni i ukinuti brojni parafiskalni nameti i sl. Tako bi se stvorili suštinski uslovi za smanjivanje sive ekonomije.

To ne isključuje primenu drugih,mera protiv sive ekonomije. Bekstvo značajnog broja preduzeća u sivu ekonomijupostojećim uslovima je iznuđen potez radi preživljavanja ali postoji ne mali broj preduzeća koji bi verovatno i u povoljnijim uslovima nastavio sa praksom izbegavanja plaćanja obaveza prema radnicima i državi. „
Dodatne stavove Pokreta Dverio ovim i drugim pitanjima možete pogledati u odgovorimana anketu organizacije NALED.