U Beogradu je održana prezentacija knjige srbskog mitropolita Amfilohija Radovića na ruskom jeziku. Prezentacija je bila vrlo važna kulturna manifestacija u zemlji pogođenoj nemilosrdnim poplavama. Prezentaciji su prisustvovali patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, mitropoliti, svešenici niza manastira, beogradska elita.
Knjiga pod nazivom Letopis novog kosovskog raspeća govori o srbskoj golgoti na Kosovu i Metohiji, o stradanjima u ”civlizovanoj Evropi” krajem 20. i početkom 21. veka. To su dnevnički zapisi (mart 1999. — decembar 2000.) čoveka koji je u to vreme bio na Kosovu i, kako sam priznaje, sakupljao svojim rukama odrezane glave, sahranjivao devojčicu Milicu Marić koju su zverski ubili Albanci... Makar da se toga setimo! Upravo zato mitropolit je rešio da objavi svoja svedočenja o tome šta se dešavalo u pokrajini za vreme agresije i odmah posle nje, na srbskom, engleskom i ruskom.
Skup je pozdravio Patrijarh, blagoslovivši svoj narod, a posebno one koj su ostali da žive u teškim uslovima na Kosovu i Metohiji. Prema njegovim rečima, knjiga mitropolita Amfilohija svedoči o zločinima i zlodelima pred očima savremenog ”demokratskog” sveta.
O knjizi su govorili takođe bivši ambasador Kanade u Beogradu Džejms Biset, koji je pisao predgovor za englesko izdanje, kao i bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Vasiljjevič Konuzin, kojeg je sala pozdravila glasnim aplauzom.
Mitropolit Crnogorski i Primorski, Zetsko-Brdski i Skenderijski ekzarh svetog trona pećskog Amfilohije bio je uvek sa svojim narodom, na prvoj liniji, u jeku događaja, borio se za istinu, nije izgubio veru u pravdu, u jednistvno SPC, uvek se zalagao za zbližavanje sa Rusijom. I ni jednom nije izneverio svoja ubeđenja kako bi ugodio politici i političarima.
Ovakav put ratoborca bio je predodređen mitropolitu od rođenja. On je rođen na Božić, 7. januara 1938. godine, u malo selu Bare Radovića u Donjoj Morači, u porodici Radoviča, kršteno ime bilo mu je Risto (Hristos). Dečak je završio srednju školu u rodnom selu i krenuo u Beograd da se upiše na Duhovnu akademiju Sveti Sava. Želja za znanjem, za sticanjem svestranog obrazovanja pratila je budućeg mitropolita čitavog života. Završio je ne samo Duhovnu akademiju, već i stekao obrazovanje u struci klasična filologija na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Zatim je nastavio školovanje u Bernu i u Rimu. Sedam godina Risto je proveo u Grčkoj, gde je obranio na grčkom jeziku doktorat posvećen svetom Grigoriju Palami. Ovde se zamonašio.
Na svom podvižničkom putu mitropolit Amfilohije je mnogo radio na jačnju SPC: obnavljao je crkve i manastire, gradio nove, vaspitavao sveštenike i monahe, obnovio delatnost Duhovene akademije na Cetinju, počeo da izdaje list Crnogorsko-Primorske mitropolije Svetigora, osnovao radio Svetigora.
Njegov životni stav daleko je od smirenja — on se odaziva na sve važne događaje u zemlji i svetu, ratuje protiv onih koji su odstupili od crkve, gej-parada, savremenih gonilaca crkve. I mnogo piše. Već je izašlo više od 10 knjiga, veliki broj prevoda ogleda i propovedi sa srbskog na grčki i sa grčkog na srbski.
I evo sada knjiga o kosovskoj tragediji, o zločinima Albanaca nad civilima stare srpske pokrajine pojavila se na ruskom. Mitropolit istupa u toj knjizi i kao svedok događaja, i kao sakupljač izvršenih zločina, i kao ratnik za duše ljudske. Autor želi da rečenim probudi pomračenu nečasnošću i samovoljom svest svetskih silnika, da pozove da se sudi o Kosovu i Metohiji po pravdi Božijoj i istinskoj čovečnosti. Sa stranica knjige čujemo krike očajanja žrtava pogroma, izgnanja i razaranja, jecaje ikona razorenih pravoslavnih hramova. Čitamo o Vartolomejskoj noći, otmicama, ubistvima, paljenjima i pljačkama u pećkom i gnjilanskom kraju, o zverstvima u Prizrenu, o zločinima u prisustvu evro-američkih ”mirotvoraca”, o sahrani 14 srbskih žetelaca u Starom Gracku, o živim spaljenim ženama i deci, o srbskom getu na Kosovu, o američkoj vojnoj bazi Bondstil, o mnogom drugom. Samo kad se pročita ova knjiga može u punoj meri da se spozna tragedija srbskog naroda, oseti želja da mu se pruži pomoć i podrška, shvati koliko je važno naše jedinstvo u borbi protiv zla i nepravde. Knjiga je svedočanstvo savremenika koji srcem oseća bol svog naroda. I iza svega toga stoji briga o očuvanju vere, njenoj važnosti za narodne duše čitavog slovenskog plemena, o jednistvu pravoslavlja i svih hrišćanskih naroda.
U završnoj reči mitropolit je pomenuo imena mnogih poginulih Srb na Kosovu od ruku Albanaca, izrazio saučešće svima koji su branili svoju pokrajinu i položili život, kao i žaljenje što se iskorenjivanje srpstva i svega srbskog i danas nastavlja.
