Južna Koreja: nesreća trajekta „Sevol“ kao povod za radikalne reforme

Od nesreće trajekta „Sevol“ prošlo je već mnogo nedelja, ali ova tema i dalje ostaje glavna za korejske medije. Tragedija je poslužila kao povod za razmišljanje o potrebnim reformama.

Po prvim saopštenjima ispostavilo se da je situacija prilično jednostavna: do nesreće je došlo zbog greške prilikom manevrisanja, a veliki broj žrtava je pre svega izazvan neodgovornim ponašanjem kapetana. On je prvo davao nalog putnicima da ostanu u kabinama, a kasnije, kad je brod počeo da se prevrće pobegao je među prvima.

Ipak, novi rezultati istraživanja pokazuju da slika nije tako nedvosmislena. Iako je delovanje kapetana bilo pogrešno i kukavičko, ogroman deo krivice za ono što se desilo snose vlasnici broda. U trci za profitom oni su načinili niz prekršaja. Zato se usled naglog zaokreta brod opasno nagnuo, a onda se prevrnuo.

Sudeći po svemu trajekt je u poslednju plovidbu ušao veoma preopterećen i s nedovoljnom količinom balastne vode. Osim toga, posle kupovine trajekta od japanske kompanije njegovi novi vlasnici su ga modernizovali. Cilj je bio da se poveća nosiva sposobnost, a usled toga i profit. Međutim, kršenje pravila bezbednosti je dovelo do gubitka stabilnosti trajekta.

Firma „Čonhenčin“, vlasnik plovila, bila je upozorena na verovatne posledice, ali su ova upozorenja bila ignorisana: dobit je važnija. Osim toga, otkriveno je da je firmu kontrolisao poznati preduzimač Ju Bjon On, bivši rukovodilac grupe „Semo“, koji je umešan u niz velikih skandala.

Negodovanje u Koreji izazivaju, kako radnje vlasnika trajekta, tako i sistem koji je omogućio ovakve radnje. Za vanrednu situaciju su u mnogome krive i korejske birokrate koje su zbog koristoljublja zatvarale oči na kršenje propisa o bezbednosti.

Postoji nada da će tragedija koja se desila s trajektom pomoći u stvaranju političke atmosfere koja će omogućiti radikalno reformisanje korumpiranog i neefikasnog sistema. Teško je sprovesti takvu reformu u običnim uslovima – čak i u onim retkim slučajevima kad kod najvišeg rukovodstva postoji politička volja. Predsednici i ministri dolaze i odlaze, a zamenici ministara i šefovi sekretarijata dugo godina zauzimaju ista mesta i pletu složene mreže neprincipijelnih veza na uzajamnu korist. Sad, kad je korejsko društvo obuzelo negodovanje i kad reforme zahtevaju korejski desničari i korejski levičari koji se večito svađaju, čini se da je nastala situacija u kojoj bi sprovođenje bolnih reformi napokon moglo biti realno. Naravno, činovnici će se očajnički protiviti. Međutim, sad je izuzetno teško zalagati se protiv reformi – to je jednako samoubistvu.

Andrej Lanjkov,