Nikolić sa Lukašenkom - Srbija se treba „zakačiti“ za Evroazijski savez

Uprkos protivljenju Zapada, koji je po tvrdnji Lukašenka bio spreman da uradi sve kako bi bila sprečena njegova poseta Srbiji, predsednik Belorusije je ipak boravio u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Beogradu, gde ga je dočekao predsednik Nikolić kao velikog prijatelja i državnika koji – „uvek dolazi prvi kada je najteže“.

Nema sumnje da je srbski predsednik izgovarajući te reči pre svega mislio na poznatu Lukašenkovu posetu Srbiji u jeku NATO bombardovanja, kada je štaviše, kako se baš ovih dana otkriva – nudio Srbiji najsavremenije naoružanje za odbranu. A uoči svog dolaska, beloruski predsednik je dao izjavu kakva se ni u bujnoj mašti ne može čuti od evropskih zvaničnika, s obzirom da je kazao da je kosovski presedan bio loš, te izrazio uverenje da se „priča o Kosovu nije završila, jer će tek imati epilog“, dodavši da je „Kosovo - kolevka srbskog naroda, od koje Srbi nikada neće odustati“.

Međutim, pored političkih izraza nesumnjive blagonaklonosti prema zemlji domaćinu, poseta Aleksandra Lukašenka Beogradu je imala i snažnu ekonomsku komponentu, s obzirom da su dve strane potpisale osam međudržavnih sporazuma, a čuli su se i konkretni predlozi za zajednički izvoz na treća tržišta. Inače, brojne činjenice u vezi Belorusije govore u prilog tome da ona zaista u mnogo čemu može da posluži Srbiji kao pozitivan primer, a dovoljno je recimo istaći podatak da nezaposlenost u toj zemlji skoro da ne postoji.

A kada je reč o demografskoj politici, u skladu sa novim programom za povećanje nataliteta, tamošnji parovi će za prvo dete dobijati 10.000 dolara, dok su za višečlane porodice predviđene i veće povlastice, uključujući dodeljivanje stanova. Takvu politiku svoje zemlje je sam Lukašenko potkrepio ovim rečima - „Meni je najvažnije da mlada mama može bezbedno da izvede dete u šetnju, te da porodice normalno žive i da se rađaju deca. To mi je daleko važnije od toga da mogu da odem u Evropsku uniju i da se tamo smeškamo jedni drugima“. Ono što je pri tom posebno značajno, to je činjenica da se ovo jačanje srbsko-beloruske privredne saradnje odvija u trenutku kada je Belorusija, zajedno sa Rusijom i Kazahstanom, ozvaničila formiranje Evroazijskog ekonomskog saveza, čime se na svetskoj sceni pojavio blok zemalja koji već sada predstavlja jedno od najvećih tržišta na globalnom nivou, a pogotovo će to postati u budućem periodu nakon pridruživanja mnogih drugih zainteresovanih država.

Naravno, sasvim je jasno da kroz saradnju sa tim savezom u nastajanju i Srbija može da ostvari veliku korist i započne privredni oporavak, što je uostalom primetio i predsednik Nikolić, kada je naglasio da „od Srbije i Belorusije nikada neće postojati bolja veza između Evropske unije i Evroazijskog saveza“. S obzirom da se svaka veza, pa tako i ova koju je pomenuo srbski predsednik, sastoji od niza povezanih karika, proističe nedvosmisleni zaključak da se Srbija u cilju jačanja svoje posustale ekonomije treba „zakačiti“ sa jedne strane za Evroazijski savez. Jer kao što reče Lukašenko – normalan život i rađanje dece su važniji od toga da se samo smeškamo jedni drugima.

Ratko Paić,