Geopolitički eksperiment SAD u Iraku raspada se pod udarcima islamista

U ponedeljak svetske berze reagovale su na situaciju u Iraku naglim skokom cena nafte. Ipak eksperti pretpostavljaju da ekonomski potresi samo su deo budućih problema sa kojima će se suočiti Bliski Istok i čitava međunarodna zajednica u celini.

Amerikanci su najmanje od svega očekivali ovakav razvoj događaja. Niko u Beloj kući, Pentagonu i Lengliju nije računao da će se odlično naoružane, opremljene i obučene vladine trupe razbežati pred napadima nekoliko hiljada terorista iz organizacije Islamska država Iraka i Levanta. Najglasniji njihov uspeh je zauzimanje drugog po veličini iračkog grada Mosula, koji je uz to jedan od centara iračke naftne industrije. Pored svega ostalog, teroristima je pripao ogroman arsenal oružja i municije koji su ostavili Amerikanci, takoše prilično značajna rezerva tek odštampanih iračkih dinara. Govori direktor centra za proučavanje zemalja Bliskog Istoka i Centralne Azije Semjon Bagdasarov.

- Situacija za aktuelno iračko rukovodstvo je katastrofalna. Tempo ofanzive boraca Islamske države Iraka i Levanta previše je visok. Značajni deo zemlje je zauzet u jednom dahu.

Radi se o tome da kada su kompletirane iračke snage bezbednosti, Amerikanci su doneli odluku da ne uzimaju bivše oficire armije sadamovskog Iraka, koji su imali dobro vojno obrazovanje. Sada Bagdad žanje plodove ove nepromišljene politike. Potrošeno je 15 milijardi dolara, potrošeni su ogromni napori. Ali iračka armija se razbežala pod udarcima islamista. Pikantnost situacije je u tome što se vojno rukovodstvo Islamske države Iraka i Levanta sastoji upravo od bivših iračkih oficira iz doba Huseina.

Zauzimanje Mosula je kolosalni vojni, politički i simbolični gubitak za premijer Iraka Nurija al Malikija, Šiita koji je pokazao očiglednu antipatiju prema sunitskom stanovništvu zemlje. Takvog je mišljenja i ađutant-profesor socijalnih nauka na Univerzitetu Džonsona i Velsa Kevin de Džizas.

- Smatram da vlada al-Malikija treba da organizuje uzvratni vojni udar, u savezu sa međunarodnom zajednicom i regionalnim saveznicima. Amerikanci su uputili u Persijski zaliv nosač aviona Džordž Buš. Ipak o kopnenoj operaciji nema reči. Zemlja nije u tom stanju, a Obama nije taj predsednik koji bi započeo novi rat.

Da podsetimo da su Amerikanci izgubili u Iraku oko 4,5 hiljade samo ubijenih vojnika. Američku blagajnu rat je koštao otprilike 2 triliona dolara. I mada je naredbu za početak operacije izdao republikanac Džordž Buš mlađi, na vlasti se već pet i po godina nalazi demokrata Obama. I on ne može da skine sa sebe političku odgovornost za krah američke geopolitike. Sada Obama pokušava da se dogovori sa šiitskim Iranom koji će verovatno zatražiti kardinalne promene na Kapitolu po iranskom pitanju. Ponovo dajemo reč Semjonu Bagdasarovu.

- Za Iran Irak je značajnija zemlja čak i od Sirije: po strateškom položaju, rezervama nafte. U tim uslovima mislim da su Iranci već doneli odluku. Po pravilu, oni u takvim slučajevima uključuju specijalne odrede Korpusa straži islamske revolucije. Ali u početku to može da bude hiljadu i po do dve boraca. Zatim iranski kontigent u Iraku može da se uveća. Amerikanci takođe mogu da koriste bespilotne letelice za nanošenja raketnih udara po odredima Islamske države Iraka i Levanta. Možda će udare nanositi čak pilotirana avijacija. Zajednička vojna operacija Irana i SAD je jedinstveni događaj.

U aktuelnoj situaciji, kada magistralna ideja soljne politike SAD o dobrovoljno-prinudnom prekrajanju ostalog sveta po svojoj volji trpi krah, Vašington je sposoban na netrivijalne korake. Drugo je pitanje što su Amerikanci još jednom postali taoci sopstvene doktrine, sateravši sebe (a ujedno i sve ostale) u ćošak. Ma kako da se završi aktualni oružani konflikt u Iraku, jasno je jedno — Bliski Istok klizi u haos, a sam Irak naglo se pretvara u teritoriju bezvlašća, u arenu za borbe raznih naoružanih grupacija, islamista raznih boja i terorista.

Sergej Duz,