Minusi i plusevi poplave na Balkanu - Deo 2.

Emitujemo komentar rukovodioca Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelene Guskove. Ekspert balkanolog analizira situaciju u Srbiji u toku poplave. Juče smo govorili o očiglednim minusima. A danas...

"Kada se u zemlji desi elementarna katastrofa ogromnih razmera, teško je govoriti o plusevima. Ali u datom, balkanskom slučaju, takav očigledni pozitivni momenat bila je humanitarna pomoć koja je išla u Srbiju iz raznih zemalja i organizacija — UN, Svetske zdravstvene organizacije, društvenih organizacija, fondova, pojedinih zemalja.

Srbi će sa zahvalnošću pamtiti pomoć Rusije. Dva ruska helikoptera ostala su u Srbiji do 26. maja, pomagala da se humanitarna pomoć prebaci u teško dostupne regione, evakuisala oko tri hiljade ljudi, redovno obletala teritorije radi procene situacije. Tri Il-a su prebacila 105 tona humanitarne pomoći u Srbiju i 40 tona u Republiku Srpsku. Ogromnu ulogu je odigrao i Rusko-srbski humanitarni centar koji je nedavno otvoren u Nišu. Svojevremeno u nekim srbskim medijima se čula kritika da Rusi tobože prave vojnu bazu umesto baze Ministarstva za vanredne situacije. Aktualna situacija je pokazala neophodnost ovakve baze.

Novac i pomoć sakupljale su ambasade Srbije u drugim zemljama. Tako u Brerlinu je sakupljeno 14535 evra. U Moskvi u srpsku ambasadu ljudi su išli stalno. Ambasada je radila u vanrednom režimu. Diplomatama su pomagali ruski volonteri. Pomoć je primana do 9 do 22 sata svakog dana. Hiljade običnih građana nosilo je najpotrebnije: posteljinu, sredstva za ličnu higijenu, odeću, konzerve, novac. Ostale su zapamćene starice koje su od svoje male penzije izdvajale po 500 rubalja. Velike i male kompanije, univerziteti, društvene organizacije, sportska udruženja i pojedini sportisti su kupovali i predavali ambasadi ono što je bilo potrebno u prvom redu. Kurska oblast, na primer, sakupila je 6,5 tona humanitarne pomoći, Peterburg oko 7 tona. Mladi momci koji sebe nazivaju ”ruski četnici” dva puta su dovozili po 3 kamiona natovarena humanitarnom pomoći i novac. Ukupno je bilo sakupljeno, po rečima ambasadora Slavenka Terzića, oko 50 tona humanitarne pomoći i novca — 190 hiljada evra. Ministarstvo za vanredne situacije je direktnim letom prebacilo u Srbiju 20 tona tereta i ambasada čeka još jedan avion koji će poneti preostali teret. Prema rečima ambasadora. To je još jedan dokaz iskrene, duboke bratske solidarnosti srbskog i ruskog naroda. Pomoć je sakupljala i ruska ambasada u Srbiji. U Beogradu 9. juna nastupao je Ansambl Crnomorske flote iz Sevastopolja. Sva sredstva od koncerta su otišla postradalima od poplava.

Zemlju je zahvatio neverovatan, činilo se odavno zaboravljen talas solidarnosti svih slojeva stanovništva sa onima koje je pogodila nesreća. O tome su pisali mnogi stranci, smatrajući to važnim signalom kvaliteta zemlje i ljudi! Srbska dijaspora preko humanitarne organizacije Srbi za Srbe do 21. maja sakupila je 200 hiljada evra. Teniser Novak Đoković je uplatio postradalima novčanu pomoć veću nego čitava EU. Zaboravivši na nedavne razmirice kada se raspadala Jugoslavija, humanitranu pomoć su pružile Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija. Mala Crna Gora je poslala pomoći više nego SAD. Kolege iz Hrvatske, Bosne i Srbije zajedno su rešavale pitanja uklanjanja mina na mestima gde su bile borbe, na minskim poljima.

Desetine hiljada volontera je preuzelo na sebe teške obaveze pomoći unesrećenima, onima koga su smeštali na stadione, u 140 specijalizovanih centara, u škole, na turističke baze i u sanatorijume.

U uslovima teške ekonomske krize u kojoj se nalazi Srbija, regioni koji nisu obuhvaćeni elementarnom nepogodom pomagali su onima u nevolji. Starija generacija se setila radnih akcija 60-ih godina: omladina se udružuje kako bi obnavljala puteve.

Novac i humanitarnu pomoć sakupljao je čitav svet. Ljudi su osećali saučešće, kolektivizam, jedinstvo duha, čistotu pomosli, čega na ovim prostorima nije bilo do 1999. godine.

Sada vlasti treba da odrede kako da potroše sakupljeni novac i kako da žive dalje. Važno je ne uništiti onaj entizijazam koji je zahtavio obične srpske građane i ne popustiti pred teškoćama koje očekuju zemlju."

Slušali ste komentar rukovodioca Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelene Guskove. Oba komentra o minusima, i ako se tako može reći, o plusevima poplave u Srbiji, možete naći na našem sajtu serbian.ruvr.ru.

dr Jelena Guskova,