Rusija i Kina jačaju saradnju

Rusija i Kina jačaju saradnju ne samo u sferi energetike. Dokaz za ovo je čitav spisak sporazuma koji su bili potpisani tokom poslednje posete Vladimira Putina Pekingu. Ekonomski odnosi Rusije i Kine ne ograničavaju se samo dugoročnim ugovorima o isporuci gasa.

Moskva i Peking su se dogovorili o saradnji u sferi proizvodnje lakog i teškog aviotransporta. U planovima je još i zajedničko osvajanje kosmosa, stvaranje nezavisne međunarodne rejtinške agencije, kao i zajednički infrastrukturni projekti- podvlači zamenik direktora Instituta Dalekog istoka RAN Andrej Ostrovski:

- Tokom poslednje posete Vladimira Putina Šangaju, bilo je potpisano više od 50 projekata. Pre svega, trebalo bi tu pomenuti infrastrukturne projekte na Dalekom istoku i u Sibiru. Konkretno, kompanija Huawei će postavljati telekomunikacionu mrežu na potezu Magadanska oblast- Kamčatka- Sahalin. Trebalo bi tu dodati i izgradnju niza preduzeća uz pomoć Kine. Imam u vidu najpre zajedničko projektovanje i izgradnju teretnih aviona, izgradnju graničnih prelaza i most preko reke Amur.

Ruski daleki istok- to je prioritetni region za kineske investicije. Biznis Podnebeskog carstva- kako još nazivaju Kinu, spreman je da uloži u razvoj vodenih poljoprivrednih kultura na obalama blizu Vladivostoka, a na Dalekom istoku u desetine vidova agronomskih kultura. Kina je takođe jedna od prvih država, koja je je zvanično izjavila da želi da učestvuje u razvoju Krima, govori rukovodilac Centra rusko-kineskih studija MGU Jevgenij Zajcev:

- NRK najpre je zainteresovana za luku Evpatoriju. To je veliki ozbiljni projekat, koji predstavlja logični nastavak želja Kine da problem sa nedovoljnom proizvodnjom pšenice na sopstvenoj teritoriji reši kupovinom žitarica sa teritorije Ukrajine i prevozom do Kine.

Luka dubine 25 metara trebalo bi da bude izgrađena u Sakskom regionu Krima, na 25 kilometara od Evpatorije. Novi lučki centar možda će postati i najveći hab na teritoriji Krima. Prva etapa projekta ukupne vrednosti od 3 milijarde dolara, uključiće i izgradnju dubokog haba koji bi mogao da prihvati velike količine tereta. Osim toga, planira se izgradnja nekoliko terminala za žitarice. Druga etapa podrazumeva i izgradnju aerodroma, terminala za tečni gas i brodogradilišta- za ove projekte biće potrebno narednih 7 milijardi dolara.

Kina je takođe zainteresovana za izgradnju mosta preko Kerčenskog zaliva, koji bi trebalo da spoji poluostrvo sa „maticom“ odnosno sa ostatkom Rusije. Ali, krupni projekti nisu najvažniji. Ono što se može smatrati važnijim je to da će oni stvoriti osnove za saradnju i razvoj malog i srednjeg biznisa, podvlači Jevgenij Zajcev:

- Ne radi se samo o tim ogromnim projektima, koje Rusija ostvaruje sa Kinom. Najvažnije je tokom ove etape da se ostvari čitav niz malih i srednjih projekata, koji takođe predstavljaju veliki interes za obe strane. I ovde se već otvorilo široko polje za dalje pregovore.

Osim toga, Kinezi žele da pomognu u razvoju putnih mreža u Rusiji i da poboljšaju logistiku. Širenje putne i železničke mreže na evroazijskom kontinentu može pomoći da se za 7 do 10 puta skrati vreme dostave robe i time Rusija pretvori u svojevrsno čvorište između Evrope i Azije.

Tatjana Golovanova,