Preti „pakao” na Mediteranu

Smrtonosni toplotni talasi mogli bi postati ustaljena pojava, ukoliko bude nastavljen trend ispuštanja gasova. Broj vrelih dana na Mediteranu, odnosno delovima Evrope, Afrike i Bliskog Istoka, bi pojačavanjem efekta staklene bašte mogao da poraste između 200 i 500 odsto, pri čemu bi najgore prošla Francuska u kojoj bi ubitačni talas toplote bio desetak puta nadmašen u odnosu na crnu statistiku zabeleženu u toj zemlji 2003, saopšteno je u američkom časopisu Geofizička istraživanja. Geofizičari, međutim, smatraju da bi ozbiljno smanjivanje stope ispuštanja gasova u atmosferu moglo umanjiti posledice zagrevanja za oko 50 odsto, ali da posledice globalnog zagrevanja uključuju i dramatičan rast letnjih temperatura, kao pre četiri godine kada je samo u Francuskoj umrlo 15.000, a u Italiji 3.000 osoba.

„Retki događaji, poput toplotnog talasa 2003. godine, će postati mnogo češći kako se koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bude povećavala. Takve temperature postaće pravilo i ekstremne vremenske prilike će biti strašnije nego bilo kada”, rekao je Noa Difenbah sa Univerziteta Perdju u američkoj saveznoj državi Indijana.

Prema Difenbahu, klimatske promene će prouzrokovati stanje u kojem će današnji najtopliji letnji dani u budućnosti biti najsvežiji, jer će površina planete biti sve suvlja što će dovesti do smanjenja vlažnosti i samim tim manjeg prirodnog hlađenja.

Osim opasnosti za ljudske živote, te promene imaće posledice i po ekonomije 21 države u mediteranskom regionu.