Ukrajina ponovo hoće da zamrzne Evropu?

Zemlje bivše Jugoslavije, kao i Bugarska i Slovačka, rizikuju da na zimu ostanu bez gasa. Za sve je kriva, kao i u januaru 2009. godine, Ukrajina. O tome su govorili na okruglom stolu Južni tok: energetska bezbednost Evrope u MIA Rosija sevodnja stručnjaci u oblasti energetike.

Ukrajina ponovo odbija da plati račune, rizikujući da ostavi bez grejanja ne samo svoje grašane, već i stanovnike evropskih zemalja. Ova okolnost vrši svoj uticaj na izgradnju gasovoda Južni tok koji treba da smanji rizike za evropske potrošače. U svakom slučaju, tako smatra predsednik Ruskog gasnog udruženja, zamenik predsednika komiteta Državne dume RF za energetiku, Pavel Zavaljni.

- Nažalost, kod nas sada postoji jedan veliki rizik — to je Ukrajina. Ova zemlja je nepredvidiva. Mi sa njom ne možemo ni o čemu da se dogovorimo već 20 godina. Ukrajina stalno menja svoj stav, stlno se u njoj dešava nešto novo. Ne znam sa kojom još državom možemo da imamo takve probleme.

Sporovi sa Ukrajinom o ceni ruskog gasa deluju posebno čudno u kontekstu pregovora predsednika Rusije i Austrije Vladimira Putina i Hajnca Fišera održanih ovih dana, u toku kojih je austrijski predsednik nazvao Južni tok svrsishodnim i korisnim. Mišljenje gospodina Fišera prokomentarisao je direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov:

- Hvala bogu, u Evropi postoje još države koje razmišljaju racionalno. Ukrajina, nažalost, nama odbija ovu racionalnost. Kada su pre mnogo godina u Gaspromu govorili o tome da je Južni tok usmeren na zaobilaženje Ukrajine, već tada se govorilo o mogućnosti zamene Ukrajine kao tranzitne države. Tada je ukrajinskim vlastima bilo postavljeno pitanje da li su one spremne da predaju Gaspromu sistem za transport gasa. Pokušao sam da objasnim da ovaj korak ne znači predaju Ukrajine kao zemlje. Ali oni su smatrali da je to upravo tako. Imali su svojevrsnu religiju. Čvrsto su verovali da ovaj cevovod i jeste osnova ukrajinske državnosti.

Što se tiče alternativnih rešenja Ukrajine za sebe samu, ovde je Konstantin Simonov istakao jednu vrlo zanimljivu osobenost.

- Ovde, ako ćemo pošteno, oseća se nekakva lenjost u smišljanju novih priča. Oni uzimaju jednostavno nekakvu staru varijantu i vrte je na razne načine, govoreći o terminalu komprimovanog prirodnog gasa kod Odese ili o terminalu u Hrvatskoj, na ostrvu Krk, mada ovaj projekat, ako ćemo pošteno, odavno je već propao. Ipak, njega nude kao alternativu za pumpanje gasa i transport cevima u Ukrajinu. Ali ako se čak i pretpostavi da će ovaj projekat odjednom biti obnovljen, ne zna se kako će preživeti ovu zimu ne samo Ukrajina, već i Evropa. Sada su isporuke gasa u Ukrajinu prekinute, ali tanzit u Evopu se nastavlja: leti u Ukrajini ruski gas nije potreban. Ali kako se bliži zima, situacija će biti potpuno drugačija. Hladnoća će postaviti sve na svoje mesto. I ako se ne dogovorimo, situacija će se razvijati po najgorem scenariju. I EU će jednostavno početi da se smrzava. Za sada imamo još nekoliko meseci kako bismo sprečili takav razvoj događaja i rešili pitanje.

Grigorij Sokolov,