Tarantule napadaju stanovnike Urala

Stanovnici Južnog Urala su u panici – u regionu su se pojavile otrovne tarantule. Pauci-vukovi, kako se još nazivaju ovi insekti, bukvalno su preplavili zemljišne parcele baštovana. Danju se agresori kriju u rupama, a pred veče izlaze u lov i čak napadaju ljude. Naučnici pokušavaju da odgonetnu neočekivanu najezdu.

Fotografije i video snimci s paucima-vukovima redovno se pojavljuju u društvenim mrežama. Tarantule vrste Lycosidae dostižu vrlo velike dimenzije. Nedavno je na jednom od dečjih igrališta malog uralskog grada Ozjorska uhvaćen gigant od 10 santimentara. To ne samo da plaši, već nije ni bezbedno po čoveka – ujedi ovakvih „vukova“ su otrovni, izazivaju otoke i snažan bol, ali smrtni slučajevi nisu zabeleženi. Veću opasnost predstavljaju po muve i insekte, svoj osnovni plen. I zato za baštovane mogu čak biti i korisni, pošto uništavaju štetočine. Ipak, neočekivano susedstvo plaši Južnouralce. A što je glavno, nije jasno kako su se tarntule probile tako daleko na sever. Jer, njihova tradicionalna staništa su stepe u Kazahstanu. Insekti više vole toplu i suvu klimu.

Čitava stvar je u klimi, smatraju naučnici. Uzrok kretanja pauka na Ural je sveopšte otopljenje, istakao je za „Glas Rusije“ direktor Instituta za ekologiju, biljke i životinje, dopisni član RAN Vladimir Bogdanov:

- Imamo podatak za sedam hiljada godina za sever Uralskog regiona. Za poslednjih sto godina je tempo porasta temperature bez presedana. Ali sad je već odavno postignut vrhunac i doći će do pada temperature. Za ovih 30 godina južna fauna, uključujući i insekte, prodire severnije od svog uobičajenog areala. Ovo se odnosi i na paukove.

Po rečima stručnjaka, nije samo Južni Ural osetio posledice klimatskih promena. U celom uralskom regionu se svuda primećuje kretanje južne flore i fauna prema severu. Ovo se ne odnosi samo na paukove, već i na ribe, i ptice, kao i na sitnije sisare. Na stotine kilometara dalje od uobičajene teritorije šire se ovi predstavnici životinjskog sveta, istakao je Vladimir Bogdanov.

- Na primer, encefalitski krpelj. Njega u Hanti-Mansijskom okrugu ikad nije bilo, a sad se nalazi i tamo. Deverika, koja se u basenu Oba uopšte nije mogla sresti pre 25 godina, sad se nalazi na skoro 1000 km severnije u ovoj reci. Kedar se na ostrvima Oba proširio za 100 km. A veverica je stigla čak i u oblast Polarnog kruga. To je već uobičajena divlja životinja u Jamalo-Neneckom okrugu.

Što se tiče pauka, stanovnici Južnog Urala će morati da se prilagode novim susedima. Stručnjaci pozivaju na oprez: pauk je otrovan. Ipak, ovaj „vuk“ koji jede insekte još nijednom čoveku nije pričinio štetu. U svakom slučaju, zasad nema statistike o ljudima koji su nastradali od njihovog ujeda na Južnom Uralu.

Jelena Kovačić,