Letonija: cena članstva u EU

Pogled običnog građanina ponekad nije ništa manje dragocen od mišljenja političara ili stručnjaka. O tome kako je Letonija išla ka Evropskoj uniji i kako se sve ovo odrazilo na njene građane za «Glas Rusije» govori Svetlana Mostovaja, koja sad živi u Danskoj. Specijalista u oblasti IT Svetlana je živela i radila u glavnom gradu Letonije – Rigi, i sad često posećuje domovinu.

Zašto tako skeptički ocenjujete ovih 10 godina u toku kojih je Letonija član EU?

- U sovjetsko vreme Letonija je bila jedna od najnaprednijih republika SSSR. U zemlji su bili razvijeni industrija i poljoprivreda, a posebno mlekarska industrija, nauka i obrazovanje.

Kad se krajem 80-ih godina u republici pojavio širok pokret za nezavisnost, podržale su ga sve društvene i nacionalne snage Letonije. Smatrali smo da sasvim lepo možemo da živimo kao samostalna država. 1990. godine je objavljen referendum o izlasku iz SSSR i većina je glasala «za», a 1991. godine Letonija je postala nezavisna država. Činilo se da se ostvarilo ono za šta se borio Narodni front. Međutim, ubrzo su počela da se zatvaraju preduzeća, porastao je nivo nezaposlenosti, pogoršale su se socijalne usluge koje se pružaju stanovništvu, skočile su cene stanova.

Letonija je usmerena ka ulasku u Evropsku uniju. Radi postizanja ovog cilja ograničavana su ili su zatvarana vrlo rentabilna i konkuretna preduzeća, uvedene su kvote za izvoz-uvoz, na primer, vrlo stroge kvote za izvoz u Rusiju – obim trgovine s Rusijom trebalo je da iznosi najviše 50% obima trgovine s Evropskom unijom. A izvozna proizvodnja Letonije je uglavnom bila orijentisana na Rusiju.

U sovjetsko vreme je letonska industrija bila poznata po svojim radiotehničkim proizvodima, za koje su ljudi znali ne samo u SSSR, već i u inostranstvu – na primer, VEF. Ova fabrika za proizvodnju elektronike je postojala od početka HH veka. Već krajem 80-ih i početkom 90-ih godina proizvodili smo telefone s detektorom broja, s uređajima koji pamte brojeve – na Zapadu ih još nije bilo. Proizvodili smo mikročipove za kosmičku industriju. Firma „Alfa“ je proizvodila čak i kompjutere.

VEFje jednostavno likvidiran. „Alfa“, koja je pravila proizvode više tehnologije nego konkurenti u Francuskoj, prvo je prodata Francuzima, a onda je zatvorena. Na desetine hiljada visokokvalifikovanih radnika je ostalo bez posla. Isto se desilo i fabrikom kombija RAF. Preduzeće je kupio Folksvagen, a kasnije je likvidirano.

Zbog toga su kad je Letoniji predloženo da uđe u EU 2004. godine raspoloženja već bila skeptičnija. Rezultati referenduma o pridruživanjau EU nisu bili sjajni. Zvanično je više od trećine stanovništva glasalo „protiv“.

Kako se promenio život Letonaca za 10 godina članstva zemlje u EU?

Broj stanovnika Letonije naglo opada zbog niskog nataliteta i visokog nivoa emigracije. Ima građana prvog i drugog reda. Građani prvog reda su oni koji su dobili letonsko državljanstvo, a drugog oni koji ga nisu dobili. Državljanstvo su uglavnom dobili etnički Letonci koji su tada činili manje od 60% stanovništva zemlje. Nisu ga dobili Rusi, Ukrajinci, Jevreji, Belorusi i Poljaci. Za dobijanje državljanstva ne-Letonci je trebalo da dostave dokument o tome da su oni ili njihovi roditelji živeli na teritoriji Letonije do 1940. godine. Jasno je da je bilo veoma teško nabaviti takva dokumenta, čak i ako ih je neko nekada imao. Na primer, pre Drugog svetskog rata u Letoniji je živelo mnogo Jevreja. Drugi svetski rat je preživelo vrlo malo ljudi. Ovi ljudi su često ostali bez ikakvih dokumenata. A da ne govorim o tome da je posle rata u Letoniju došlo mnogo ljudi iz celog SSSR i da su nakon što je Letonija stekla nezavisnost ostali bez državljanstva. Oni su lišeni prava glasa na državnom nivou, na primer, ne mogu da rade u državnom sektoru ili u policiji. Postoji čitav spisak "zabranjenih" profesija.

Ulazak u Evropsku uniju nije doneo izmene ovog nedemokratskog zakona. Jasno je da su mnogi počeli da odlaze. To je bilo na štetu proizvodnje, društvenog sektora i zdravstva, jer je otišlo mnogo lekara Rusa i Jevreja. Odselili su se mnogi naučnici. A nakon što je EU počela da «prilagođava» privredu, uključujući i poljoprivredu, svojim merilima, počeli su da odlaze i etnički Letonci. Samo u Irskoj sad živi preko 200 hiljada Letonaca! Ako se ova tendencija nastavi, 2017. će za Letoniju postati tačka posle koje nema povratka.

Da li postoji nešto pozitivno što je donelo članstvo u EU?

Verovatno to što sad možemo slobodno, bez vize, da putujemo u sve evropske zemlje. Ali, Letonija se od napredne zemlje na sovjetskim prostorima pretvorila u margine Evrope.

Larisa Solodčenko,