Sankcije protiv Rusije: kome je bolnije?

EU je u sredu zakonski utvrdila još jedan spisak mera koje su usmerene protiv ruske ekonomije, a crni spisak je popunjen novim imenima. Politika ograničavanja Rusije i geopolitičke intrige u smislu njenog slabljenja nisu nikuda dovele. Upravo ovde bi trebalo tražiti prave razloge uvođenja raznih sankcija i crnih spiskova, uveren je predsednik ruske Dume Sergej Nariškin.

Obama je u utorak izjavio da je Vašington blokirao izvoz konkretnih roba i tehnologija u energetski sektor Rusije i porširio sankcije na veći broj ruskih banaka i kompanija za proizvodnju oružja. Ranije su SAD u vezi sa nesuglasicama sa Rusijom u vezi sa krizom u Ukrajini uvele sankcije uperene protiv nekoliko ključnih banaka- VTB Rosseljhozbanke i Moskovske banke, kao i protiv Brodogradilišta iz Sank PEterburga. Brisel je požurio da učini isto što i „starijidrug“. Tog dana su ambasadori zemalja EU doneli odluku o proširenju sankcija u odnosu na Rusiju,a 30.jula su tu odluku i zakonski ojačali. Sankcije se tiču konkretno investicija na Krimu a samo na evropskom „crnom spisku“ se nalazi sada 95 osoba i 23 organizacije.

U Rusiji se za sada ne oseća neki konkretan efekat sankcija. Američki preduzetnici takođe ne očekuju gubitke. A u Evropi, koja inače ima robnu razmenu sa Rusijom veću nego sa SAD, već počinju da broje gubitke. Analitičari iz Velike Britanije predvideli su usporavanje tempo ekonomskog rasta. Nemački biznismeni su takođe u panici.Više od ostalih država članica EU može da postrada Poljska, smatra poljski ekspert u oblasti energetike Anžem Šesnjak:

- Ove bojazni objašnjavam time što imamo veliku robnu razmenu sa Rusijom. Najveće gubitke može da zabeleži naftni sektor. On je i bio stvoren i orijentisan na saradnju ranije sa SSSR, a sada sa Rusijom. Za svoje građevinske usluge mi smo kupovali od Rusije naftu i gas uz dobru cenu. To je do današnjg dana ostao dobar temelj saradnje. Ako bismo sad morali da odustanemo od saradnje i kupovine ruske nafte, onda bi poljski prerađivači nafte izgubili mnogo.

U nekoliko država EU gotovo da paniče. Ograničenja u trgovini između Letonije i Rusije, u vezi sa sankcijama EU, imaće veoma loš uticaj na letonsku ekonomiju, govore u ministarstvu ekonomije. Prema pesimističnom scenariju, BND Letonije može da se snizi za 10%.

Zašto Evropa, bez obzira na sve njene gubitke nastavlja da ide putem Vašingtona? To je konsolidovana politika Zapda, globalni plan, a sve u cilju da se Rusiji ne dozvoli da digne glavu, uveren je ekspert Fonda konceptualnih tehnologija Valerij Pjakin:

- Politika Evrope i svih evropskih saveza kakvi su oni ranije bili, oduvek je bila uperena protiv Rusije. Sledeći američka uputstva i uvodeći sankcije protiv Rusije, Evropa zapravo samo prati svoj dugoročni, mnogovekovni politički kurs. Ali, oni ne razumeju jedno u Evropi: ako lokalna kriza u Ukrajini sada ne bude regulisana, k njima će doći veliki rat.

Zapravo, ekonomski gubici su ništa naspram svetske hegemonije. Glavni je cilj Zapada da se uništi suverenitet Rusije,smatra pisac, kopredsednik partije „Velika otadžbina“ Nikolaj Starikov:

- Zapad je zauzeo kurs ka uništenju Rusije kao suverene države. Tu postoje dve varijante. Ili će umesto Rusije Zapad dobiti državu koja će podsećati na jeljcinsku Rusiju sa početka 90-tih godina sa ministrima koji će uvek govoriti „da“ kada treba da se besplatno daju državna bogatstva. I tu je druga varijanta- Rusija, po planu Zapada, prestaće da postoji potpuno kao jedinstvena država i pretvoriće se u konglomerat malih „slobodnih i demokratskih država“.

Rečju, pod plaštom plemenitih ciljeva „zaštite suvereniteta i jedinstva Ukrajine“, Zapad pokušava da odstrani konkurenta sa svetske arene.

Igor Silecki,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut