Za koga će biti skuplje sankcije prema Rusiji?

Dakle, Rusija je od Evropske unije dobila novi „poklon“, novi paket sankcija. Ovog puta je sve mnogo ozbiljnije. Radi se o sankcijama u određenim sektorima u koje spadaju banke, naftne kompanije i preduzeća odbrambene industrije. U vezi s tim postavlja se čitav niz pitanja. Šta je uzrok stankcija? Do čega u budućnosti mogu dovesti tako oštre odluke?

Kako će se ove sankcije odraziti na odnose između Italije i Rusije? Prelomni momenat u pitanju sankcija predstavljala je nesreća malezijskog „Boinga“. Istraga, kao što znamo, još uvek traje, još uvek nisu dati nikakvi zvanični dokazi, ali je pad aviona već postao izgovor za uvođenje novih sankcija protiv Rusije, iako se pritom ne zna kakve posledice će ove sankcije imati po samu Evropu.

Na ova složena pitanja pokušali smo da odgovorimo uz pomoć učesnika u našoj diskusiji. To su italijanski preduzimač Vitorio Torembini, član upravnog odbora udruženja italijanskih preduzimača „Confindustria Russia“, koji u Rusiji radi već preko 20 godina i Luka Bjonda, naučni saradnik Više škole za geopolitiku (IsAg), rukovodilac projekta „Sistem Italija“ (Sistema Italia).

Do sada je bilo reči o sankcijama prema pojedinim licima, sad se sankcije primenjuju na čitave oblasti ekonomije. Šta mislite ovim povodom? Vitorio...

- Mislim da je to apsolutno pogrešna odluka, kako s tačke gledišta polazišta, tako i po sadržaju. Crni spiskovi ruskih državljana, koje je sačinila Evropska unija, ali čiji su autor pre svega Sjedinjene Države, podsećaju na delovnje bandita koji otimaju ženu zato da bi muž platio otkup. Pokušaji da se utiče na stav predsednika Ruske Federacije tako što će biti kažnjeni njegovi drugovi, imaju malo toga zajedničkog s diplomatijom i politikom.

Luka, a šta ti misliš o novim sankcijama u određenim sektorima?

- Ja sam apsolutno protiv i žao mi je što se to desilo, tim pre što se prve sankcije nisu odnosile na ekonomiju. Ova situacija nikome ne ide u prilog, i toga su dobro svesni, kako italijanski preduzimači koji rade u Rusiji, tako i njihove kolege koje žele da imaju pouzdane partnere u zemljama Evropske unije. Današnja Evropa je nestabilna i nije u stanju da samostalno donosi odluke. U aprilu su za vreme diskusija o situaciji u Ukrajini dve države, Nemačka i Italija, koje održavaju tesne ekonomske veze s Rusijom, zauzele prilično nezavisnu, u suštni, neutralnu poziciju. U Nemačkoj su se same nemačke kompanije usprotivile sankcijama. Međutim, od tada su Nemačka i Italija promenile svoj odnos prema pitanju sankcija, iako se u vojnom smislu situacija u Ukrajini nije promenila.

A kakvo je sad raspoloženje italijanskih preduzimača u Rusiji? Vitorio, šta možeš da kažeš ovim povodom?

- Italijani koji rade u Rusiji žale zbog onoga što se dešava i izražavaju svoje neslaganje. Mi smo svedoci političkih manevara koji nemaju ništa zajedničko s politikom i koji su usmereni na to da se izoluje Rusija i da se oslabi Evropa. Sad su u Italiji oni, koji su želeli da počnu da rade u Rusiji, u nedoumici i čekaju dalji razvoj događaja. Bez obzira na to, kompanije koje su već uložile svoja sredstva nameravaju da nastave s radom. Vidimo da su naši ruski prijatelji svesni da bez obzira na pritisak kojem je svakodnevno podvrgnuta naša vlada, između Italije i Rusije još uvek vladaju posebni odnosi. S druge strane, osećamo da se u poređenju sa vremenom od pre 4-5 meseci odnos ruskih preduzeća prema Evropi promenio. Nažalost, sve to ostavlja trag.

Mnogi preduzimači nam pišu da su zabrinuti zbog sankcija. Vrlo je karakteristično, po našem mišljenju, pismo jedne Italijanke-preduzimača, koja u Rusiji radi već 15 godina. Ona, između ostalog, piše: „...kao Italijanka smatram da bi za moju zemlju bilo dobro da se oslobodi evropske diktature i da slobodno i nezvisno sarađuje s Rusijom na dobrobit međusobnog razvoja.“ Vitorio, kako možeš ovo da prokomentarišeš?

- Rizikujemo da izgubimo sve što smo stvarali 20 godina. To govorim svima onima koji se mršte kad je reč o demokratiji u Rusiji. Jedini način da se prevladaju ostaci psihologije sovjetske prošlosti jeste integracija Rusije i Evrope i život po evropskim pravilima. Rusija je dugo godina podvrgavana diskriminaciji. Da bi ušla u STO trebalo joj je 20 godina, 6 godina traju njeni pregovori s EU o zaključivanju novog sporazuma o strateškom partnerstvu... Umesto da nastavi rad na tome, EU je odlučila da u svoju orbitu uključi Ukrajinu. Evropa ne samo da nema sopstvenu spoljnu politiku, već je uzdrmana i dubokim unutrašnjim protivrečnostima.

Luka, šta misliš, da li nove sankcije mogu da se odraze ne samo na ekonomske veze, već i na čitav spektar italijansko-ruskih odnosa?

- U dugoročnoj perspektivi sankcije mogu destabilizovati i poljuljati poverenje, kako prema Evropi u celini, tako i prema našoj zemlji. Sankcije podrivaju dijaloge i podstiču Evropu i Rusiju da traže druge puteve razvoja. Rusija jača svoje veze na Istoku i prioretet daje zemljama BRIKS. Danas je Rusija stabilna i to zahteva i od svojih partnera. U Italiji se vlada menja svakih pola godine, naš ministar inostranih poslova dolazi u Moskvu, a zatim mora da se pravda. Od toga mi je zaista muka. Smatra se da u Evropskoj uniji postoji pluralizam mišljenja, ali se na kraju nameće jedna tačka gledišta. Čini mi se da zemlje Carinskog saveza sad pokušavaju da izbegnu greške jedinstvene Evrope.

Sergej Rjabuhin, predsednik Komiteta Saveta Federacije za budžet i finansijska tržišta je izjavio da će sankcije podstaći Rusiju da aktivno razvija svoju industriju oslanjajući se na sopstvene resurse. Gospodine Torembini...

Ne mislim da u dugoročnoj perspektivi sankcije Evropske unije mogu imati bitnijeg uticaja. Nisam pesimista. Bezuslovno, sankcije će podstaći ruska preduzeća da razvijaju sopstvenu proizvodnju. Na paradokaslan način sankcije mogu da podstaknu rast industrijske proizvodnje, o čemu se govori već dugi niz godina. Zasad ne bih paničio. Pravi problemi se nalaze u političkoj ravni. Zašto se sankcije uvode samo protiv Rusije? A šta je s ratom u Sektoru Gaze? I zašto se ne uvode protiv kijevskih vlasti koje ubijaju sopstveni narod?

Luka, da li se slažeš s tim da sankcije mogu podstaći razvoj Rusije?

- Vrlo verovatno, možda ne odmah. Ponavljam, Rusija je spremna da radi s celim svetom, ona traži partnere na Istoku, na Zapadu, na Severu i na Jugu...

Nekoliko reči o projektu «Sistem Italija» kojim rukovodiš.

- Viša škola za geopolitiku koju predstavljam, sprovodi čitav niz istraživačkih projekata posvećenih pojedinim regionima, uključujući Latinsku Ameriku, Aziju i zemlje bivšeg SSSR. Nedavno smo pokrenuli novi projekat – «Sistem Italija», koji realizujemo u interesu kompanija koje ne žele samo da izvoze svoje proizvode, već i da investiraju u inostranstvo. U okviru projekta održavamo konferencije i seminare za preduzimače u kojima im govorimo o mogućnosti investiranja u inostranstvo, uključujući i Rusiju.

Šta nas očekuje? Vitorio, čemu se ti nadaš?

- Primetio sam da se u toku poslednjih meseci Rusije ponašala izuzetno konstruktivno, rukovodeći se zdravim razumom. Nadam se da će Rusija i dalje imati takav stav i da će to biti njen dostojanstveni odgovor na prljave igre.

I mi se, sa svoje strane, nadamo da će pobediti zdrav razum i konstruktivan pristup o kojem je govorio Vitorio Torembini. To je neophodan uslov razvoja i zalog naše zajedničke budućnosti.

Tatjana Santi,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut