Vrijeme je za eliksir mladosti!

Na Bliskom istoku pronađeni su ostaci smokava starih više od 11.000 godina. Moguće je da su ljudi uzgajali smokvu prije pšenice, ječma i mahunarki.

Osim u svojoj postojbini Mediteranu, smokva se danas uzgaja u mnogim zemljama širom svijeta.

Uprkos niskoj kaloričnosti (samo 74 kalorije na 100 grama), smokva je bogata hranljivim vlaknima, mineralima i vitaminima.

Povrh toga, svježe smokve sadrže značajne količine antioksidanskih vitamina kao što su vitamin A, E i K.

Antioksidansi nas štite od slobodnih radikala čije razorno djelovanje može dovesti do prevremenog starenja, demencije, srčanih bolesti i karcinoma.

Smokve, kao i druge namirnice bogate vlaknima, pomažu u mršavljenju i održavanju željene težine.

Sušene smokve još bolji su izvor minerala, vitamina i antioksidanasa. Imaju više kalorija od svežih - 249 kalorija na 100 grama.

I sveže i suve smokve sadrže značajne količina vitamina grupe B kao što su niacin, piridoksin, pantoten i folna kiselina.

Ovi vitamini učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, belančevina i masnoća. B-kompleks je značajan za moždanu funkciju, naročito za dobro raspoloženje.

Suve smokve obilan su izvor minerala kalcijuma, cinka, kalijuma, selena, gvožđa i bakra. Kuvane smokve kao čaj, pomažu kod moždanih bolesti, upale grla i pluća.

Lišće smokve je već odavno poznato zbog svojih ljekovitih svojstava - leči bronhitis, cirozu jetre, visoki pritisak, kožne probleme i čireve.

Novost je da je lišće smokve takođe izuzetno dobro za dijabetes. Obično se koristi sok lišća smokve, koji se uzima odmah nakon ustajanja, uz doručak. Dobro je prokuvati lišće smokve u vodi i konzumirati kao čaj.