Američka zavera: Rušenje Dejtonskog sporazuma i jača kontrola Srba

Od donošenja „Dejtonskog mirovnog sporazuma“ BiH je sistematski gubila deo po deo državnosti, a entiteti državotvorni status. Poput Kosova, BiH je definisana kao država visokog bezbednosnog rizika, počev od unutrašnjih etničkih protivrečnosti, preko teške ekonomkse situacije, nacionalističkog i verskog ekstremizma, sve do ogoljenih interesa SAD, NATO i dela EU.

SAD su tokom prošle zime preko svog otpravnika u Sarajevu, a putem socijalnih mreža posredno stajale u socijalnim i građanskim protestima. Istovremeno, SAD su vrlo jasno za smenu Milorada Dodika kao predsednika RS. SAD zameraju predsedniku Dodiku za stvaranje čvrstih veza sa Srbijom i Crnom Gorom, videći u tim nastojanjima da Republika Srbska može jednog dana da zaigra na kartu referenduma i istupanja RS iz BiH i povezivanja sa maticom. Diplomatija SAD od 1995. godine do danas na jedan zaverenički način aktivno radi na slabljenju kako RS, tako i Federacije BH. Nije ni čudo što se pojavljuju razni scenariji stvaranja trećeg entiteta, odnosno entiteta sa hrvatskom većinom u Hercegovini. Međunarodna krizna grupa, koja je bila i ostala parapolitički ogranak Stejt departmenta i analitička baza CIA u svom poslednjem izveštaju o BiH pod nazivom „Budućnost Bosne“ predlaže novu teritorijalnu jedinicu sa hrvatskom većinom. Dokument objavljen pod snažnim američkim uticajem i u velikoj meri odstupa od svih dosadašnjih strategija.

Ovaj stav Međunarodne krizne grupe je potreba nove destabilizacije Balkana. Krojenje Bosne i Hercegovine opet podstiče stvaranje koncepta „Velike Hrvatske”. Teritorije koje bi trebalo da pripadaju hrvatskom entitetu nadovezuju se na Republiku Hrvatsku i imaju izlaz na more. Međunarodna krizna grupa je svojim analizama otvorila pitanje ustavnih promerna u BiH što bi tokom 2015. godine na jubilarne dve decenije od završetka rata u BiH i Dejtonskog sporazuma predstavljalo novu političku realnost i možda novu međunarodnu konferenciju.

taj nači ceo balkanski region i dalje ostaje „bure baruta“. Pored toga, prekrajanjem mape došlo bi do usporavanja odnosa između Srbije i BiH, a na neki način bi se ozvaničio i bošnjački radikalno islamski entitet koji bi bio zaštićen od Turske. Hrvatski deo u Mostaru bi se odmah uvezao sa Zagrebom, jer hercegovačkim Hrvatima odgovara da se odvoje od Bošnjaka. Međutim, to bi odmah iniciralo da se Banja Luka tešnje poveže sa Beogradom, a da Sarajevo i drugi bošnjački delovi budu bliži Ankari. Amerikanci računaju i na to da NATO bude duže, dublje i direktnije u BiH. U daljem direktnijem uticaju NATO-a nadovezuje se Kosovo, Sandžak i BJR Makedonija. Reč je, naime, o direktnijem geopolitičkom i vojno-strateškom prisustvu SAD i NATO na Balkanu, sa posebnom tendencijom da se čvršće kontroliše Srbija.

Autor: Tomislav Kresović