„Briselski konobar“ je doneo Srbiji ogroman račun za hladnu supu sa muvom

Kada Španija pretrpi ogromnu štetu zbog nerazumnih poteza briselske administracije, poput uvođenja sankcija Rusiji, što je posledično izazvalo ruske kontramere i propadanje voća na Pirinejima, onda se Španci okupljaju na trgovima i ritualno pale zastave Evropske unije, a to su učinili i pre nekoliko dana. Međutim, kada „briselski konobar“ ispostavi još mnogo veći račun Srbiji, onda Srbin spremno vadi novčanik da plati bezobrazno preuveličani račun, i obično se ne buni što je supa bila hladna, a muva plivala u njoj.

Dakle, račun koji Brisel ispostavlja Srbiji se ne sastoji samo u beskrajnom nizu štetnih i krajnje ponižavajućih uslova, kao što je na primer obaveza da potpiše sporazum o dobrosusedskim odnosima sa svojom južnom pokrajinom, nego je vrhunac evropske kapricioznosti dostignut ovih dana, kada je Peter Stano, portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, izneo stav Brisela da Evropska unija očekuje od zemalja kandidata, a to znači i od Srbije, da ne iskoristi šansu koja joj se pruža na ruskom tržištu. Inače, to je i zvaničan stav šefova diplomatija Evropske unije, koji su upozorili zemlje poput Srbije da se ni u kom slučaju ne usude popunjavati rupe na ruskom tržištu, koje su nastale posle ruske zabrane za zapadne prehrambene proizvode, jer će u suprotnom snositi ozbiljne posledice.

Drugim rečima, to znači da će onaj figurativni „briselski konobar“ sa početka ove priče, da se razbesni ako Srbija ne bude htela da plati prenaduvani račun za hladnu supu sa muvom, i štaviše – da će joj tresnuti tanjir na glavu, zajedno sa knedlama i rezancima. O takvoj pojačanoj nervozi Brisela svedoči podatak koji je objavljen u „Večernjim novostima“, o tome da je Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji, suprotno svim pravilima diplomatskog bontona i protokola, doneo i predao demarš Evropske unije, ni manje ni više, nego nasred gradilišta u osnovnoj školi u Obrenovcu, gde je srbski premijer Vučić mirno razgledao kako teče obnova.

A u pomenutom demaršu je bilo navedeno da Srbija mora uskladiti svoju spoljnu politiku sa spoljnopolitičkim principima Brisela, što znači da ubuduće mora sa gnevom u očima gledati na svog tradicionalnog prijatelja i strateškog partnera Rusiju. Konkretno, od Beograda se zahteva da ne razvija ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom kroz pojačani izvoz na to tržište, a u suprotnom je Brisel otvoreno zapretio da će zabraniti prelazak srbskih proizvoda u Rusiju preko evropskih zemalja. Ni to nije sve, nego se lista evropskih pretnji i ucena nastavlja čak i sa upozorenjem da bi srbskim avionima moglo biti zabranjeno da lete preko evropskog neba.

Pa ipak, uprkos svemu navedenom, šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević je istovremeno izjavila da mi želimo da postanemo članica Evropske unije, iako ne možemo da prihvatimo sve ono što je njena zajednička spoljna i bezbednosna politika. Ali kako je sama na kraju zaključila – pre ulaska u Evropsku uniju moraćemo u potpunosti da se složimo sa svim njenim zahtevima, uz ocenu da Srbija nema alternativu. Naravno, vrlo je diskutabilno da li Srbija zaista nema alternativu. Na primer, ako ništa drugo, možda bi za početak trebalo da se konobaru ljubazno skrene pažnja da supa nije ni malo ukusna. A ukoliko ni to ne pomogne, možda bi trebalo razmisliti o tome da se promeni restoran.

Ratko Paić,