Kina: Američka hegemonija je jednom nogom već u grobu, ali će umirati dugo

Predsednik odbora Državne Dume Rusije za međunarodne poslove Aleksej Puškov napisao je na Tviteru: „Obama tvrdi: istorija je na strani SAD. Ali, istorija hegemonije SAD se završava. Obami novi hladni rat treba da odloži njen kraj”.
        
Puškov je prethodno već izjavljivao da će Obama ući u istoriju kao predsednik koji je ponovo započeo hladni rat.
        
Međutim, sam američki predsednik ne smatra da se konflikt nastao oko Ukrajine može porediti s hladnim ratom.
        
U poslednje vreme američki lider ismejava nečinjenje Rusije i u isto vreme poziva saveznike da zauzmu još oštriji stav prema Kini. Cilj je: prinuditi Kinu da poštuje pravila bezbednosti i međunarodnog ustrojstva koja su utvrdile zapadne zemlje, kao i da ne baca rukavicu u lice sistemu u kojem Amerika ima ulogu nespornog hegemona.
        
Nagle promene u Ukrajini, sporovi u Istočnom Kineskom i Južnom Kineskom moru – svuda je teška situacija, bura samo što nije počela. Međutim, američki lideri istovremeno čačkaju Kinu i Rusiju. To prosto u glavu ne ulazi.
        
U vremenu u kojem samo lenj čovek ne napada Ameriku, Obama se hvali da će Amerika prosperirati još stotinu godina.
        
Zapravo, Vašington je jednom nogom već u grobu, ali će umirati još dugo. Zato zemlje u razvoju ne treba da precenjuju svoje snage: američkog hegemona nije tako lako ukloniti.
        
Međutim, kada je državni budžet u kritičnom stanju, a vojnici večito nezadovoljni, takvi veliki govori se moraju uzimati s određenom dozom skepticizma.
        
U nezgodan položaj Obamu stavlja i tvrdoglavo odbijanje da prizna važnost Rusije i njenog lidera.
        
Puškov tvrdi da Rusija upućuje Americi izazov u borbi za prevlast u regionu, ali Vašington je ubeđen da može da izbegne eskalaciju konflikta. Međutim, ukrajinska kriza se uopšte nije razvijala u skladu s američkim očekivanjima.
        
SAD se nadaju da će test ukrajinske krize dovesti do toga da će njihovi evropski saveznici ponovo pokorno izvršavati naloge s one strane okeana, da će sva razmimoilaženja koja su postojala u prethodnom periodu biti izbrisana. Međutim, po pitanju uvođenja sankcija evropske zemlje očigledno deluju bez fanatizma. Naročito je indikativan primer lidera EU Nemačke, koja je mnogo više zainteresovana za jačanje veza nego za eskalaciju sukoba s Rusijom.
        
SAD su jedina zemlja savremene epohe koja je protiv multipolarnog sveta. Takav pristup je u potpunoj suprotnosti sa koncepcijom razvoja koju je usvojila EU.
        
Danas je Amerika uvukla sebe istovremeno u tri vrtloga. To su i potpuni haos na arapskom Bliskom istoku, i nestabilno tle nejasnog strateškog pozicioniranja u odnosima s Kinom, i zahlađenje odnosa s Rusijom, u kojima se, kao i u vreme hladnog rata, temperatura spustila do nule.
        
U suštini, ovo je odlična šansa za EU da se izbori za ukidanje posleratnog poretka. Zato je autor ovih redova uveren da će u rešavanju pitanja vezanih za Rusiju i Kinu zemlje EU više voditi računa o svojim sopstvenim interesima nego što će se savijati pred SAD.
        
Ako govorimo o situaciji u zapadnom delu Tihog okeana i pograničnim regionima, Vašington stalno postavlja Pekingu prepreke, na sve načine pokušava da uzdrma kineski sistem bezbednosti, planira da koristi susede NRK kako bi ovi stvorili oko Kine sistem kočnica i ravnoteža. Međutim, sve to nikako ne može da uspori privredni rast Kine i porast njenog uticaja u Aziji.
        
Kada je u pitanju mešanje u sferu ključnih interesa zemlje, Peking sve češće sprovodi potpuno nezavisnu strategiju, pribegavajući pri tom sve oštrijim metodama. To i jeste najveći izazov za regionalnu i globalnu hegemoniju SAD.
        
Ukoliko se izuzmu zemlje koje u odnosima s Kinom večito drže kamen iza leđa, Kina stalno i na različite načine pokazuje svoje poštovanje prema svim azijskim zemljama.
        
Koristeći ekonomsku moć i investicije, NRK daje tim zemljama mogućnost da ostvare realnu korist, na postavljajući im pri tome nikakve političke uslove.
        
Takvo meko liderstvo postepeno ubeđuje sve više naših komšija da Kina postavlja pred sebe cilj upravo mirnog uzdizanja. Uporedite to sa crno-belim mišljenjem SAD, koje su spremne da vas odmah proglase neprijateljem. Takvo ponašanje uznemiruje zemlje u regionu mnogo više od onoga što radi Kina.
        
Spoljna politika Kine ogleda se u ekonomskom širenju. Taj pristup nam je stvorio takav model uticaja na ceo svet, kakav nisu imale ni SAD, ni SSSR, ni Rusija. On nam danas daje mogućnost da još više učvrstimo svoj uticaj u zadnjem dvorištu Amerike i u Africi koju je napustila.
       
Može li američka strategija obuzdavanja Kine da ponudi Vašingtonu neke mere za borbu protiv politike Pekinga? Ne može.
        
Danas se SAD i njihovi pomagači, uključujući Japan, iz sve snage trude da sustignu Kinu, upinju se, pokušavaju da zadaju kontraudarac, ali Kina mirno nastavlja da sprovodi svoju strategiju.
        
Pošto svetska politika i sistem svetske bezbednosti sve više postaju multipolarni, razmišljanje u duhu epohe neograničene vlasti SAD može u bilo kom trenutku da se nađe na smetljištu istorije.

Autor: Gao Fen, kineski novinar