BiH - Milioneri iz nelegalnih DUTY FREE.

Početkom 1996. godine, odmah posle dolaska SAD u Bosnu i Hercegovinu, balkanska mafija je počela da zarađuje milione dolara izdvajajući za sam vrh u Sarajevu i Zagrebu solidan procenat zarade od trgovine cigaretama, alkoholnim napicima.

Dok su dva lidera. Franjo Tuđman i Alija Izetebegović, rešavali da li da ispune Dejtonski sporazum, u Bosni svakog meseca špekulanti su prodavali 180 tona falsifikovanog američkog Malbora. Pored cigareta, veliki profit je donosio alkohol. Uglavnom su ga slali na jug i zapad Hrvatske.

Nedaleko od čuvenog Dubrovnika, u Neumu, Bosna ima mali izlaz na jadransku obalu. Ovde je uspešno radila najveća i najpopularnija buvlja pijaca, gde su žustro trgovali ilegalnom robom na svakom ćošku. Sredinom 90-ih godina za sto nemačkih maraka u Neumu je moglo da se kupi 16 litara ulja, deset kilograma šećera, nekoliko štapova salame zrinski, dvadeset štangli čokolade Milka, litar pristojnog konjaka, blok Malbora. Uz to davali su pakovanje Pampersa. Naravno da je sva roba bila ševercovana. Država je gubila na tome ogromne carinske takse. Ali policija u Hrvatskoj i Bosni trudila se da zatvara oči pred ilegalnom robom – svi hoće da žive. U svakoj uličici bili su otvoreni „mini supermarketi“. Izbor – od rezervnih delova za automobile, audio i video tehnike, frižidera i usisivača, praška za pranje veša, hrane za pse i mačke. Kada sam pitao trgovce Odakle sve to?, oni su ćuteći pokazivali glavom u pravcu planina. I postalo je jasno da je sve dovezeno od suseda muslimana. Promet u Neumu je bio ogroman. Samo stanovnici Dubrovnika i okoline ostavljali su ovde godišnje po 200 miliona maraka.

Druga „kriminalna“ tačka regiona bio je u to vreme bosanski grad Bihać. U njemu su brzo našli zajedniči jezik jučerašnji nepomirljivi protivnici – general Atif Dudaković i milioner Fikret Abdić. Na neutralnom terenu Izačica, pored Bihaća, dugo je radio neugledni Duty Free u kojem su prodavali cigarete. Pri tome trgovalo se samo velikim obimima modernog američkog duvana, napravljenog nesumnjivo u Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji. Ali na sve to vlasti složno nisu obraćale nikakvu pažnju, dobivši od vlasnika Duty Free dobre poklone u kešu. Ovo mesto omogućilo je da se pronese mimo kase 20 miliona maraka poreza na promet. Na Balkanu je uvek bio u opticaju princip „Može se brzo zaraditi novac, ali ne treba zaboraviti da se deli sa ljudima na vrhu. Tada će sve biti okej“.

Od tada je prošlo mnogo godina, ali mnogi Bosanci do danas izražavaju nezadovoljstvo cinizmom SAD i EU: Sarajevo je postalo prestonica države koju su oni zaboravili i koja preživljava ekonomsku, društvenu i nacionalnu krizu. Tako je rat u Bosni dobio epilog koji do danas ometa razvoj mlade države. Dejtonski sporazum potpisan pod okriljem Amerikanaca i evropljana u stvari je samo potvrdio etnički i religiozni raskol koji je izazvao ovaj rat.

Konastantin Kačalin,