Oružje „ Made in Europe”?

Prema saopštenjima medija, federalna vlada Nemačke izjavila je da je principijelno spremna da isporučuje oružje kurdskim ustanicima u Iraku koji se bore protiv terorista takozvane Islamske države.

U zemlji u vezi sa tim vode se diskusije o tome kakva treba da bude politika u sferi naoružanja. Aktualnost sporovima dodale su izjave ministra ekonomije o zamenika kancelara Sigmara Gabriela za vreme sastanka sa rukovodiocima proizvodnih saveta 20 odbrambenih preduzeća i firmi. Govoreći pred njegovim učesnicima, ministar je odbacio zahteve nekih od njih o neophodnosti jasnijeg određenja pravila izvoza oružja. glavni princip, kako kaže Gabriel, sastoji se u tome da isporuke oružja u zemlje koje nisu partneri iz unije, moguće su samo u izuzetnim slučajevima.

Indikativno je pri tome da bez obzira na dopustivost isporuka oružja u zemlje koje nisu partneri Nemačke iz EU i NATO-a koju je pomenuo Gabrijel, samo u „izuzetnim slučajevima“, prošle godine ove isporuke su skočile sa 55 do 63 odsto. Među kupce spadaju između ostalog i takve države kao što je Egipat, Indonezija, Katar, Pakistan, Saudijska Arabija. Posldnja je kupila preko 18000 jedinica nemačkog automatskog oružja. Eksperti skreću pažnju na to da se sve države od anvedenih nalaze u kriznim regionima planete i praktično u svakoj od njih pitanja poštovanja ljudskih prava su pre lep mit nego realnost. Tačnije u oba ova slučaja, prema važećim pravnim aktima, izvoz oružja postje posebno sumnjiv.

Na pomenutom sastanku sa predstavnicima odbrambenih koncerna ministar ekonomije Sigmar Gabriel se izjasnio, kako je on rekao, za evropeizaciju vojne industrije. Prema njegovim rečima, ne sme se nazvati razumnim postojeći sistem kada svaka od 28 zemalja članica EU radi na sopstvenim inovacijama u oblasti naoružanja. U principu, podvlače eksperti, tenedncija razvoja nemačke odbrambene industrije odavno je već usmerena na integraciju sa evropskim kolegama. Istina, kretanje u tom pravcu, kako podvlači na primer šef odeljenja za bezbednost Evropskog instituta Dmitrij Danilov, ima mnoštvo podvodnih kamenova i tokova.

- Kao prvo, nedostaje novca, kaže Danilov. U toj situaciji umesto integracije u praksi se dešava zaštita nacionalnih interesa. Drugi aspekat je veza između datog problema i transatlantizma. SAD je pošlo za rukom da vežu za sebe najvažnije evropske kompanije, koje u velikim projektima istupaju samo u ulozi izvođača radova. Njihova sopstvena produkcija gubi u konkurenciji sa SAD. Zato svi pokušaji evropljana da povećaju svoju samostalnost teško da će se pretvoriti u ozbiljan progres.

Po svemu sudeći, za sada ne treba računati na oružje sa oznakom Proizvedeno u Evropi. A za pozive da se poveća doprinos odbrani NATO-a, o čemu će biti reči na septembarskom samitu u Velsu, savezici očigledno treba da se pripremaju već danas.

Oleg Severgin,