Transpacifičko partnerstvo nije održivo bez Rusije i Kine

Odsustvo Rusije i Kine u Transpacifičkom partnerstvu (TPP) teško da će omogućiti stvaranje efikasne trgovinsko-ekonomske saradnje u regionu. Ovo je izjavio predsednik RF Vladimir Putin. On je dao intervju vodećim kineskim medijima uoči dolaska na samit Azijsko-Pacifičke ekonomske saradnje u Pekingu. Vladimir Putin je osnivanje TPP nazvao još jednim u nizu pokušaja SAD da stvore arhitekturu ekonomske saradnje koja njima ide u prilog.

Projekat su još 2003. godine započeli Novi Zeland, Singapur i Čili. Pet godina kasnije za njega su se zainteresovale SAD, koje su preuzele misiju na stvaranju bloka s eventualnom zonom slobodne trgovine. Međutim, sporazum o osnivanju TPP još uvek nije potpisan. Pregovori su u toku.

Po mišljenju Vladimira Putina zasad se ne može oceniti šta je zaista posignuto u okvirima TPP. Propagiranje ove inicijative se vrši u zatvorenom režimu čak i za poslovne krugove i javnost samih država koje se dogovaraju, a da ne govorimo o drugim zemljama. Predsednik je takođe istakao da se za pet godina koliko pregovori traju s vremena na vreme daju izjave o uspesima, koje zatim bivaju demantovane.

U TPP nameravaju da uđu i Australija, Brunej, Vijetnam, Kanada, Malezija, Meksiko, Peru i Japan. Rusija i Kina nisu dobile ponudu da se pridruže pregovorima. Po mišljenju rukovodioca Centra za politička istraživanja i analizu Andreja Vinogradova, SAD na osnivanje TPP pre svega gledaju kao na politički projekat:

Ovaj projekat se nije slučajno pojavio u periodu kad se Kina pokazala kao jedan od potencijalnih lidera u Istočnoj Aziji. Dakle, to znači i da je potencijalni konkurent SAD u globalnoj ekonomiji. Za SAD je TPP bezuslovno ozbiljan instrument koji će im pomoći da konsoliduju zemlje u regionu oko sebe. A to znači da u izvesnoj meri izoluju Kinu ili da otežaju ekonomsku integraciju u Istočnoj Aziji čiji je centar jednostavno objektivno Kina.

Međutim, sve zemlje – kandidati za TPP imaju veću robnu razmenu s Kinom nego s SAD. Zbog toga im izbor koji predlažu Amerikanci – ili mi ili Kina, nimalo ne odgovara. Osim toga, na pregovorima o stvaranju trgovinskog bloka još uvek postoje ozbiljne nesuglasice između SAD i partnera. Pre svega, u vezi s pitanjima kao što su produžetak rokova patenata za lekove, mere za jačanje zaštite intelektualne svojine, izvoz tekstila, trgovina automobilima i poljoprivrednim proizvodima.

Kandidati za TPP ističu da SAD određuju previsok nivo liberalizacije trgovine, koja ne uzima u ozbir njihove interese. Zbog toga Kina, čak i ako je SAD pozove na pregovore, teško da će pristati na to.

Na sajtu WikiLeaks koji je poznat po objavljivanju poverljivih informacija, objavljena su svedočanstva o jakom pritisku SAD na partnere. Njihov cilj je da se partneri primoraju da zaključe sporazum pod uslovima koji idu u prilog SAD. Međutim, čak ni Japan zasad ne popušta pod pritiskom. SAD se nikad neće odreći ove taktike, smatra zamenik direktora Instituta za Daleki istok Andrej Ostrovski:

- Ima zemalja koje će biti primorane da se potčine. A ima zemalja kao što je Japan, koje mogu i da ne pristanu. To je ozbiljna protivrečnost među velikim zemljama koje poseduju prilično ozbiljan ekonomski potencijal. One zemlje koje pokušavaju da se u svojoj politici orijentišu na trgovinsko-ekonomsku saradnju s Kinom mogu jednostavno izaći iz ovog mehanizma, pošto im ovaj projekat ekonomski jednostavno neće biti zanimljiv.

U intervjuu za kineske medije Vladimir Putin je potvrdio zainteresovanost Rusije za širenje regionalne ekonomske integracije. Pritom je istakao da regionalna integracija mora imati transparentan karakter i obezbeđivati razmenu informacija u svim pregovaračkim procesima. A sami sporazumi o slobodi trgovine ne treba da rasparčavaju razgranati sistem trgovine, već da ga dopunjuju. Ovakvi sporazumi treba da se grade na temelju otvorenosti, ravnopravnosti i uzimanja u obzir potreba svake ekonomije.

Natalija Antaljoska,