10 godina haosa: U Ukrajini se obeležava godišnjica narandžaste revolucije

U Ukrajini je 21. novembra 2004. godine počela „narandžasta revolucija“. Deset godina kasnije u zemlji još uvek nema mira. Do čega su Ukrajinu doveli procesi koji su počeli pre 10 godina?

Pre 10 godina na redovnim predsedničkim izborima u drugi krug su ušla dvojica kandidata: Viktor Juščenko, koji je predstavljao interese zapada i centra zemlje i Viktor Janukovič koji je imao bespogovornu podršku jugoistoka. Šanse kandidata su po društvenim anketama bile otprilike jednake.

21. novembra 2004. godine Centralna izborna komisija Ukrajine je objavila preliminarne rezultate predsedničkih izbora: uz prednost od 3% pobedio je Viktor Janukovič. Suparnici su javno optužili tim političkog oponenta za falsifikovanje. Na centralnom trgu u Kijevu – Majdanu Nezaležnosti – počele su da se okupljaju na stotine pristalica Juščenka. Odlikovale su se narandžastim šalovima – to je bila boja Juščenkovog predizbornog štaba. Tako je u Ukrajini počela Narandžasta revolucija, čiji su učesnici na mitinzima i na barikadama pokušavali da izdejstvuju ponovne izbore. Organizatori narodnih nemira su imali druge ciljeve, smatra zamenik direktora Instituta za zemlje ZND Igor Šiškin:

- To nije bio jedini razlog, pa čak ni glavni. To je bio povod. I to izmišljeni povod pošto kasnija sudska istraga nije otkrila nikakvo falsifikovanje na ovim izborima. Ono što se danas dešava u Ukrajini pokazuje koji je bio cilj Narandžaste revolucije. To je bio pokušaj da se Ukrajina odvoji od Rusije.

Pokušaj nije uspeo. U mnogome zato što se nade običnih građana koji su iskreno podržavali narandžasti pokret, nisu ostvarile, smatra politikolog, direktor Kijevskog centra za politička istraživanja i konfliktologiju Mihail Pogrebinski:

- Da se na Juščenkovom mestu našao neki rezumniji čovek možda bi uspeo da ostvari veće ciljeve. A Juščenko se u ukrajinskom javnom mnjenju smatra najneuspešnijim predsednikom kojeg je Ukrajina imala. Ljudi koji su računali na to da će nastupiti borba protiv korupcije, da će doći srećnija budućnost, ništa od toga nisu dobili. Korupcija se čak pojačala. Jedino što je počelo jeste potiskivanje ruskog jezika i kulture iz svih oblasti društvenog života u Ukrajini. Za vreme Juščenkove vladavine to je postalo deo državne politike.

Događaji iz 2004. godine su podelili zemlju. Politička elita Ukrajine koja je došla na vlast u Narandžastoj revoluciji takođe nije mogla da se konsoliduje. Ekonomski problemi u situaciji ideološke razdrobljenosti društva su pomogli spoljnim silama da ponovo izvedu ljude na Majdan. Pre godinu dana, 21. novembra 2013. godine, predsednik Ukrajine Viktor Janukovič je izjavio da ugovor o evropskim integracijama ne odgovara ekonomskim interesima zemlje i odložio je potpisivanje ovog dokumenta. Iste večeri su na kijevskom Majdanu Nezaležnosti ponovo bile upaljene vatre i na stotine ljudi je počelo da zahteva promenu režima. Stvar se završila državnim prevratom koji je Zapad otvoreno podržao. Stručnjak Ruskog instituta za strateška istraživanja Aždar Kurtov ističe:

- To se može smatrati nastavkom majdana-2004 u smislu da su iako promene iz 2004. godine nisu bile baš najuspešnije geopolitički protivnici Rusije doneli određene zaključke. Potrudili su se da drugi pokušaj krajem 2013. godine bude jači, bolje snabdeven različitim resursima, uključujući političku podršku koju smo videli kad su Majdan posećivali izaslanici zapadnih država.

Danas je jedna od najbogatijih republika u sastavu SSSR postala siromašna i utonula je u haos građanskog rata. Ali Kijev slavi. Ukazom predsednika Petra Porošenka, 21. novembar je u Ukrajini proglašen Danom slobode i dostojanstva.

Natalija Kovaljenko,


Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut