Priča o kravi koja je dala punu kantu mleka, a onda je sama prosula

Još jednom se potvrdilo da je srbska mlekarska industrija na tržištu Ruske Federacije pronašla ono što bi svaki biznismen mogao samo da poželi, i to u trenucima maštanja o uslovima poslovanja koji su približni idealnim. Naravno, radi se o kolosalnom tržištu koje se meri milijardama dolara, koje bukvalno vapi za mlečnim proizvodima iz Srbije, a na kome konkurencija takoreći ne postoji.

Dakle, na poziv vlade Moskovske oblasti, Nacionalna asocijacija proizvođača mleka je uspešno nastupila na proteklom međunarodnom poljoprivrednom forumu, gde su potvrđene mogućnosti unapređenja poslovne saradnje, s obzirom da je srbska mlekarska industrija naišla na odličan prijem kod domaćina i ruskih trgovinskih lanaca.

Nema nikakve sumnje da to obećava novi zamajac u plasmanu srpske mlečne produkcije na tržište najveće države na svetu, a poslednji takav veliki podsticaj se desio za vreme nedavnog susreta predsednika Putina i premijera Vučića u Beogradu, kada su postigli dogovor o povećanju izvoza srbskog sira u Rusiju, da bi već sledećeg dana još dve mlekare iz Srbije dobile izvozne dozvole od nadležnih ruskih institucija, što znači da i dalje raste broj domaćih proizvođača koji svoj opstanak i razvoj vezuju za istočno tržište.

Podsetimo se na nekoliko najizrazitijih primera, pa kažimo da je među prvima koji su krenuli tim putem bila mlekara „Kuč“ iz Kragujevca, koja je dnevno dobijala i po deset zahteva firmi iz Rusije za uspostavljanjem saradnje, a isto se može reći i za savremenu mlekaru „Valeta“ iz Dragačeva, kojoj je izvoz u Rusiju značio pravi preporod, jer je na taj način pokrenuta proizvodnja koja je mirovala pune tri godine. Posebno je upečatljiv i slučaj kompanije „Imlek“, iz koje su nakon dobijanja dozvole za izvoz u Rusiju, saopštili da će od sada plasirati na rusko tržište oko 300 tona belog sira mesečno, što je poređenja radi, čak duplo veća količina od one koju uspeju prodati na tržištu Srbije. I naposletku, posebno je zanimljiv slučaj retkog sira koji se pravi od izuzetno skupocenog magarećeg mleka, što ga svrstava među pet najskupljih kulinarskih specijaliteta na svetu, budući da samo jedan njegov kilogram dostiže cenu od 1000 evra, kog proizvođači iz Zasavice planiraju ubuduće da prodaju isključivo u Rusiji.

Inače, da bi se stekao najbolji uvid u značaj koji ima rusko tržište, valjalo bi se osvrnuti i na iskustva onih koji su ga nedavno izgubili. Tako su, recimo, finske vlasti izjavile da su njihove mlekare zbog uzvratnih ruskih sankcija izgubile pozamašnih 200 miliona evra, što po njihovom sopstvenom priznanju predstavlja gubitke koje neće biti moguće nadoknaditi, a sasvim je jasno i to da ni Evropska unija neće moći da im kompenzuje štetu. Slična je situacija na primer i u Danskoj, gde je velika mlekara „Arla“ saopštila da je primorana da besplatno podeli tone sira kog više ne može da proda u Ruskoj Federaciji zbog embarga na evropske prehrambene proizvode.

Prema tome, svi navedeni primeri na prilično ubedljiv način svedoče o ogromnoj šansi koja se za srpsku mlekarsku industriju ukazala na Istoku, koja će po svoj prilici biti uspešno iskorišćena, osim u slučaju ako ne budu smanjene domaće premije za mleko, jer bi to, kako tvrde proizvođači, značilo pravu katastrofu, a upravo takav mogući scenario su za „Večernje novosti“ ranije potvrdili iz srbskog ministarstva poljoprivrede, s obzirom da zbog usklađivanja sa Evropskom unijom do 2016. godine Srbija mora da ukine svoje premije za mleko. A to bi već podsećalo na tragikomičnu priču o kravi koja je dala punu kantu mleka, a onda je sama svojom nesmotrenošću, i prosula.

Ratko Paić,