Teška vremena za crno zlato

Pad cena nafte: ima nekoliko faktora pritiska na kotacije. Jedan od određujućih je nejasno ponašanje OPEK-a, koji nikako ne može da se odredi da li da smanjuje ili ne obim eksploatacije crnog zlata. Tržište se nervira, trejderi igraju na pad cene. U međuvremenu situacija može da prouzrokuje haos.

Samit predstavnika OPEK-a može da postane polazna tačka za kretanje cena crnog zlata. Ako naftna alijanska 27. novembra objavi smanjenje obima eksploatacije, eksperti proriču da će kotacije krenuti nagore. To čekaju i zemlje izvoznici, i investicione banke, i kompanije proizvođači, čije finansijsko blagostanje i razvoj direktno zavise od cene barela. O današnjoj situaciji na naftnom tržištu razmišlja predsednik Instituta za energetiku i finansije Vladimir Fejgin:

- Kina uvećava potražnju, međunarodna ekonomija u narednoj godini ne planira da se zaustavi. Istina, to će veoma zavisiti od cena. Za sada ispada da tržište ne primećuje jedne faktore i reaguje na druge, uglavnom na očekivanja. Fundamentalni faktori svi govore o tome da cena treba da bude iznad 90 dolara. Zato što postoji zona sa svojim balansom interesa, i većina zemalja proizvođača shvata kako da radi u njoj. To nije opasno za zemlje potrošače, takav balans ne usporava razvoj svetske privrede.

Ipak, ključni faktor cene je slaba makroekonomska dinamika u celini u svetu. Napredak ekonomije Kine koja osigurava stabilnu kupovinu nafte, naravno, dobar je, ali Kina nije u stanju sama da izvuče rast svetske potražnje za naftom, smatra Sergej Agibalov:

- U kontekstu ne baš aktivnog svetskog rasta potrošnje, prilično aktivno je uvećana ponuda. To je i uvećanje eksploatacije nafte u SAD – posledica revolucije iz škriljaca, kao i rast proizvodnje u nekim zemaljama OPEK-a. I presecanje ovih faktora u kontekstu opšte nestabilnosti na finansijskim tržištima je dovelo do aktualnih kotacija.

Disbalans, ističu eksperti, očigledan je, i čudno što OPEK pri tome ne preduzima nikakve kardinalne mere. Mada čuvanje balansa ponude i potražnje na tržištu nafte direktna je obaveza kartela. O tome se govori u svim osnivačkim deklaracijama naftne alijanse. Sada faktički ona ne ispunjava ranije na sebe preuzetu funkciju. Među trejderima već govore o izvesnom paralisanju OPEK-a. Nije isključeno da je ovo nedelovanje privremeno. Jednostavno izvoznici koji čine kartel nikako ne mogu da se dogovore između sebe. Radi se o tome što u njega ulaze razne grupe zemalja, i za neke od njih pad nivoa eksploatacije nafte u aktualnim realijama je neprihvatljiv. Postoji opasnost od naglog pada prihoda u državni budžet, na primer u Venecueli.

Bez obzira na neslaganja koja vladaju u OPEK-u, rano je govoriti o njegovom zalasku. Kartel kontroliše solidni udeo realnih resursa nafte. I najverovatnije njegova uloga u osiguranju balansa svetskog snabdevanja naftom samo će se uvećati. Pod uslovom, ograđuju se eksperti, ako svim zemljama naftne alijanse pođe za rukom da dođu do sporazuma.

Oleg Obuhov,