Južni tok ili politika: kako zagrejati Evropu?

„Južni tok“ će povećati energetsku bezbednost srednje i istočne Evrope- zaključak je koji se mogao čuti posle susreta ministara inostranih dela Rusije i Mađarske. Kako je izjavio Sergej Lavrov, Moskva i Budimpšeta su potvrdili svoje obaveze u smislu izgradnje gasovoda.

Šef Ministarstva insotranih dela Rusije se nada da će u Evropi početi da shvataju razumevanje važnosti ovog projekta.

Ukrajinska kriza je još jednom podvukla energetsku ranjivost Evrope. Kijev prethodnih godina nije bio pouzdan tranziter, a već posle oružanog prevrata, sasvim je otvoreno počeo da ucenjuje Brisel. Moskva predlaže najbrži i najjednostavniji izlaz: „Južni tok“ kako bi se zaobišla Ukrajina. Ali pod pritiskom SAD i obećanja Vašingtona o tokovima gasa iz škriljaca kojim će biti zalivena Evropa, evropski službenici idu iz krajnosti u krajnost. Na primer, gradiće gasovod „Južni gasni koridor“ za isporuke azerbejdžanskog plavog goriva. Ali, Azerbejdžan ne može da isporuči čak polovinu onih obima, koje isporučuje RUsija, smatra zamenik generalnog direktora Fonda naciolne energetske bezbednosti Aleksej Grivač:

Taj se sistem gasovoda zove Trans- Anatolijski gasovod, koji ide kroz Tursku ka granici sa Grčkom. A drugi- Trans-Jadranski gasovod. Njihovi resursi- to je šest milijardi kubnih metara za Tursku i deset milijardi kubnih metara za Evropu. Stoga je resursna baza pod pitanjem. Zdravi smisao bi se morao pokazati. „Južni tok“ ne traži nikakva ulaganja od strane Evrope i čini isporuke ruskog gasa apsolutno bezbednim.

Za rešavanje ovog problema, Brisel mora da odredi da li je za njega bitno: politika ili ekonomija. Sva dosadašnja rešenja su bila krajnje politizirana. Oni koji se bave donošenjem odluka, već odavno dobijaju plavo gorivo putem ruskog „Severnog toka“, govori zamenik direktora Instituta međunadrodnih odnosa RAN Aleksej Kuznjecov:

- Unutar EU se bore dve tabora- jedan je rusofobski, i ima svoju logiku. Da se snizi zavisnost od Rusije na bilo koji način. I naravno, po toj logici bez obzira na bilo kakve političke rizike ili ekonomske, graditi alternativne maršrute je u redu. Te države koje mogu realno da ostanu bez gasa u slučaju nekih problema sa Ukrajinom, postaju racionalniji. Ali, nažalost, u EU ogromna količina političara populista grade određene mitske šeme.

I nada Sergeja Lavrova, da će ekonomska celishodnost pobediti u evropskim umovima, nije bez osnova, uverena je docentkinja katedre primenjene politikologije finansijskog univerziteta Vlade Rusije Evgenija Vojko:

- Značajan deo ne samo evropske elite, već i biznisa uvučena je u izgradnju ovog projekta. Vidimo to ne samo na primeru realizacije bugarskog dela. Na nivou evropskih elita ima želja da se samo pitanje reši u samoj Bugarskoj što je moguće brže. Postoji određeno interesovanje, naravno i u samoj Italiji- ključnom partneru Rusije u ovom projektu. Postoji interes i u Austriji, Grčkoj, u Srbiji- odnosno kod onih država koje su na ovaj ili onaj način na ovoj maršruti i računaju da će dobiti određene dividende od tranzita ruskog gasa preko svoje teritorije.

Bez obzira na sva politička ometanja, rešavanje „gasnog pitanja“ stoji pred Evropom. Čekati nekakvu brzu stabilizaciju u Ukrajini ne bi trebalo: Kijev nema novca za gas, a ekonomski raj se ne predviđa u nekom narednom periodu. Nemački ministar ekonomije Zigmar Gabriel je pozvao evropske činovnike da uklone sve prepreke na putu izgradnje „Južnog toka“. To je ta velika snaga prirode: sa prvim mrazevima, javio se čitav nz trezvenih političara u Evropi.

Igor Silecki,