Saudijska Arabija muti vodu oko odluke OPEK

Zasedanje OPEK u velikoj meri će odrediti da li će se cene na naftu vratiti na udobnih 100 dolara za barel ili, obrnuto, ostati niže 80 dolara za barel. Ali, čak i dva dana pre sastanka, ostaje nejasno koju odluku će doneti kartel. Glavna misterija je Saudijska Arabija koja ili igra protiv SAD, ili sa SAD protiv Rusije.

Cene na naftu Brent drže se u rejonu 80 dolara za barel, očekujući odluku zemalja OPEK u četvrtak na zasedanju u Beču. Nije jasno šta će odlučiti OPEK, jer ne postoji jedinstveno mišljenje među 12 članica kartela. Iran, Libija, Venecuela i Ekvador pozivaju ostale članice da smanje proizvodnju, kako bi se zaustavio pad cena. Međutim, Kuvajt smatra smanjenje maloverovatnim. Ali, najvažnije je to što Saudijska Arabija, najveći proizvođač u OPEK, još uvek nije iznela svoju jasnu poziciju po ovom pitanju. Zato, ona je u oktobru snizila cene u azijskim ugovorima, otpočevši rat cenama.

Članice OPEK će se ili dogovoriti da snize kvote za proizvodnju nafte ili će ostati kao do sada. U smanjenje proizvodnje malo ko veruje. Čak i ministar energetike Rusije Aleksandar Novak ocenjuje takvu mogućnost malo verovatnom. „Situacija je veoma kompleksna. Mnogo će zavisiti od pozicije Saudijske Arabije. Sačekajmo 27. novembar i tada će se moći reći šta će zemlje preduzeti. Uopšte, verovatnost da će se postići dogovor, nije velika“, izjavio je Novak. Pri tome, po njegovim rečima, u poređenju sa time što je bilo pre 10 godina, uloga OPEK je mnogo manja. „Mnoge zemlje se prosto jn pridržavaju tih kvota i dempinguju cene među sobom. To se ne može nazvati teorijom zavere, već konkurencijom,“ kazao je on. Rusija nema mogućnosti da utiče na svetske cene na naftu.

Neaktivnost OPEK na sednici 27. novembra izazvaće dalji pad cena na naftu, dok će njihov rast u perspektivi biti stimulans za povećanje proizvodnje gasa iz škriljaca, što će opet vratiti tržište na disparitet cena, smatra jedan od vodećih evropskih banki Saxo Bank.

Ako OPEK reši da smanji proizvodnju nafte za više od 0,5-1 milion barela, to može izazvati rast cena na tržištu i uspostavljanje njihovog dijapazona blizu onih vrednosti koje su bile pre nekoliko meseci, komentariše strateg i direktor departmana za berzanske proizvode brokerske kompanije Saxo Bank Oli Slot Hansen. „Time će OPEK indirektno podržati proizvoidnju nafte iz škriljaca koja se nalazi u usponu u SAD, a koja će se kroz godinu suočiti sa sličnom situacijom pada cena na naftu“, dodaje ekspert.

Pri tome, analitičar ne isključuje da OPEK može ići na ozbiljno skraćenje obima proizvodnje, sve dok se ne uspostavi balans između ponude i potražnje.

Po njegovim rečima, članice OPEK koje su se suočile sa problemima, npr. Venecuela, Libija i Iran, traže od OPEK smanjenje proizvodnje, ali one same teško da mogu smanjiti proizvodnju, jer su im očajnički potrebni bilo kakvi prihodi. „Bogatiji naftni proizvođači, kao što su Kuvajt, UAE i Saudijska Arabija, skloniji su da svoje pozicije predaju u ruke tržišta, kako bi ono ustanovilo novi cenovnik“, pojašnjava ekspert. Ko će pobediti, biće jasno tek u četvrtak.

Međutim, nije sasvim jasno, šta (ili ko) pokreće Saudijce koji dempinguju i ne žele da smanje proizvodnju. Ekonomski razlog je u tome, što u pozadini rasta proizvodnje kako u zemljama OPEK (Iran, Irak i Libija), tako i u zemljama koje ne ulaze u sastav ove organizacije (SAD), Saudijci ne žele da izgube pozicije izvoznika, svoj deo tržišta. Na tržištu se kreću u osnovi dve spekulativne verzije: ili će Saudijska Arabija obarati cene na naftu pod pritiskom SAD i igrati protiv Rusije, ili će Saudijci radi sopstvene koristi i liderstva na naftnom tržištu udariti po konkurenciji, između ostalih i po Iranu i SAD, a u Rusiju pasti rikošetom.

Ako se pogledaju fakti, druga varijanta izgleda maloverovatna, zato u prvi plan dolazi prva – teorija zavere Saudijske Arabije i SAD protiv Rusije. Teško da su Saudijci raspoloženi protiv SAD, prosto nemaju razlog za to. A nastaviti prijateljstvo, čiji koreni se protežu decenijama unazad, korisno im je kao i ranije.

Američko tržište je za Saudijsku Arabiju bilo glavnim tržištem za svoju naftu. Nakon revolucije škriljaca, SAD su naglo povećale proizvodnju nafte iz škriljaca i smanjile njen izvoz. SAD su počele da proizvode skoro 9 miliona barela nafte dnevno, zauzevši 3 mesto posle Saudijske Arabije i Rusije po proizvodnji nafte. Kao rezultat toga, uvoz nafte iz zemalja OPEK u SAD pao je do 30-godinjeg minimuma. U avgustu, nivo OPEK u naftnom uvozu SAD pao je na 40% - do 2,9 miliona barela dnevno. To je najniži pokazatelj od maja 1985. godine, predaje FT.

Ipak SAD smanjuju uvoz iz OPEK ne na štetu Saudijske Arabije, što navodi na misao o zakulisnim dogovorima sa SAD. Najveće gubitke od „revolucije škriljaca“ među zemljama OPEK podsnose Alžir i Libija, dok Saudijska Arabija i Venecuela još uvek drže jake pozicije, prenosi FT.

Sjedinjene države su pomogle Saudijcima kada su oni krenuli u sankcioni rat protiv Irana. Saudijska Arabija je slavno dobila u svoj portfelj, one koji su ostali bez iranske nafte. SAD ne vređeju Saudijce, lišavajući ih američkog tržišta.

Istina, Saudijci su se lako mogli uvrediti time, što se Iranu odrešuju ruke na naftnom tržištu. I zato su uzeli u svoje ruke borbu sa konkurentima – Iranom, Irakom i Libijom. Čega se plaše Saudijci? Toga što su ove tri zemlje obećale da će do 2020. godine uvećati obim proizvodnje do kolosalnih 12 miliona barela dnevno? Tako jakom igraču je bolje ne dozvoliti da se uopše pojavi, nego se posle sa njim boriti. Radi poređenja: Saudijska Arabija sada proizvodi oko 11 miliona barela dnevno, istina, ona ima i mogućnosti i sposobnost da uveća proizvodnju još za 2-3 miliona barela dnevno.

Još jedan fakt, zašto Saudijcima ne odgovara da kvare odnose sa SAD, bez obzira na to što su oni počeli da proizvode tako mnogo nafte iz škriljaca.

Nakon naglog rasta obima proizvodnje nafte iz škriljaca 2017. godine tempo rasta će neočekivano stati, a do 2020. godine će naglo krenuti na dole. To se vidi iz podataka Uprave za energetske informacije SAD. I od te godine, SAD će ponovo početi da povećavaju uvoz nafte i Saudijska Arabija kao prijatelj može da pokupi kajmak na tom tržištu.

Nikolaj Ivanov sa Instituta za energetiku i finansije smatra da je sada u igru ulaze politički trenuci. Po njegovom mišljenju, ili postoji neki dogovor sa Arapima, ili su još jednom iznervirani ne spremnošću SAD. Jer, objektivnih faktora za nagli pad obima proizvodnje nafte nakon 2020. godine nema. Nikolaj Ivanov naglašava, da postoje fakti koji govore o suprotnom.

Uprava za energetske informacije SAD pravi karte gde su pokazani osvojeni i neiskorišćeni baseni sa naftom i gasom iz škriljaca. Ta karta pokazuje da neiskorišćenih teritorija po površini ima više od osvojenih. Pri tome, naftni baseni po površini prevazilaze gasne. To govori, da bi trebalo da proizvodnja nafte iz škriljaca duže raste od proizvodnje gasa iz škriljaca. Ali, ako rast proizvodnje gasa iz škriljaca Amerikanci planiraju do 2040. godine, to proizvodnja nafte iz škriljaca neočekivano počinje da pada već 2020. odine.

„Po toj karti, naftne perspektive prevazilaze gasne samo po površini. A kao što znamo, zalihe se pojavljuju u zavisnosti od proizvodnje, zato govoriti da su one sve veće, ali besperspektivne, još je rano. Zato, osnova za prelom od rasta ka padu, imajući u vidu ovu kartu, ne može se videti uopšte“, kaže Nikolaj Ivanov u svom izveštaju o američkoj revoluciji škriljaca.

Još jedan faktor, koji govori u korist verzije da Saudijska Arabija pre igra u dogovoru sa SAD, nego protiv, - to je uticaj niskih cena nafte na rentabilnost projekata iz škriljaca.

Šupljikava naliza Rystad Energy pokazuje da, ako cene na naftu padnu ispod 50 dolara za barel, proći će još jedna godina pre nego što se proizvodnja nafte iz škriljaca u Severnoj Americi smanji za 500 hiljada barela dnevno, primećuje Nikolaj Ivanov. Obično, jeftina nafta udara po marginalnim projektima u naftnom sektoru. Skupi projekti postaju nerentabilni i zamrzavaju se do bolje investicione klime. Karakteristika škriljčanog biznisa se sastoji u njegovoj neobičnoj mobilnosti, kaže ekspert.

Na kraju, Saudijcima će lako biti da odbiju OPEK da smanje proizvodnju nafte, pomažući SAD u borbi sa geopolitičkim rivalom – Rusijom. Saudijska Arabija će u zamenu već sada dobiti povlastice i dobar zalog za budućnost, između ostalog i očuvanje liderstva na naftnom tržištu.