Vašington u pokušajima da zbije redove NATO-a

SAD su usvojile antirusku rezoluciju. Predstavnički dom Kongresa zatražio je od predsednika Braka Obame da ojača sankcioni pritisak na Moskvu i osudio „agresivnu politiku Rusije protiv bivših sovjetskih republika – Ukrajine, Gruzije i Moldavije“. Kako ističu analitičari, NATO pod rukovodstvom Vašigtona vodi svet ka novom hladnom ratu.

Antiruski stav američki kongresmeni su usvojili praktično jednoglasno. Dokument je pun izjava o političkoj, ekonomskoj i vojnoj agresiji Rusije. I zahteva kao što je podrška ukrajinske armije odbrambenim i obavetšajnim sredstvima, prekid veza sa Rusijom od strane NATO-a i njihovih saveznika, kao i jačanje pritiska na zemlje sveta radi njihovog pridruživanja „sankcionoj koaliciji“ protiv Rusije. Odvojeno se predlaže da se izvrši agresivni pritisak na gospodina Putina, kako bi se on naterao da se ponaša drugačije.

Da istaknemo da su zahtevi kongresmena u datom slučaju pre metafora. Barak Obama je i sam ovih dana dao oštre izjave na račun ruskog predsednika i obećao da je ojačati pritisak na Moskvu. Retorika Bele kuće sasvim je objašnjiva. Radi očuvanja NATO-a i uvećanja njegovog finansiranja potrebna je nekakva zajednička opasnost. I američke jastrebove već ozbiljno nervira nejasnost i tromost evropljana po tom pitanju, smatra stručnjak za pitanja međunarodne bezbednosti Viktorija Legranova.

- Prema mom mišljenju, nastupiti kao jedinstveni front moguće je u uslovima realnog pogoršanja sitaucije posle nekakvih kritičnih događaja. Počev od ozbiljnih tehnogenih katastrofa u Ukrajini ili u Istočnoj Evropi, pa sve do, recimo, raspirivanja rata u pograničnim zonama: u Belorusiji, u Ukrajini i slično. Želeli bismo da verujemo da nešto slično neće biti, evropljani se neće na to odlučiti. Evropljani imaju svoje interese, oni su upoznatiji sa situacijom u Ukrajini, sa informacionim ratom protiv Rusije. I u celini mnogi od njih nesumnjivo pribegavaju lukavosti.

Mnogi eksperti se slažu u mišljenju da Vašington svim silama pokušava da otkopa tomahavk hladnog rata. Američki jastrebovi to posebno i ne kriju. Mnogi od njih navikli su da žive u svetu u kojem postoji realni neprijatelj i mogućnost uvećanja naoružanja. Kako ističu eksperti, čitavu prošlu godinu Vašington je ulagao napore da ponovo zbije redove NATO-a. Radi čega je alijansa sprovodila „čistku“ svih koji se zalažu za saradnju sa Rusijom. I sada, čak ako iz redova NATO-a dolaze i alternativne izjave, to je pre za publiku, smatra vojni ekspert Boris Podoprigora.

- Sve diskusije među NATO saveznicima neće smetati SAD kao glavnoj zemlji alijanse da preduzimaju u ime alijanse odluke koje smatraju ispravnim. Tako ne bih govorio o nekakvoj zaveri u okviru NATO-a Zaista, u okviru takozvanog konsenzusa SAD čak podstiču nekakva istupanja sumnjive vrste. Ali to je vezano za određenu informaciono-analitičku liniju, ne za suštinu. Tako da treba odvojiti propagandnu stranu od radne.

Ipak treba istaći da u alijansi pometnju podižu ne iz poslednjih redova. Na stastanku šefova diplomatija zemalja NATO-a ministar inostranih poslova Nemačke je izrazio zabrinutost zbog odsustva – u uslovima političke krize – mehanizama saradnje sa Moskvom. Frank-Valter Štajnmajer je pozvao da se prevlada tekuće stanje i da se nađu varijante obnove kontakata sa Rusijom. Stav Berlina podržavaju i druge zemlje EU. Izgleda da sve više političara u Evropi počinje da shvata: nije uvek povoljno pratiti Vašington – Amerikanci gledaju svoju korist i malo se brinu za blagostanje evropljana.

Kako smatraju politikolozi, snaga koja može da zadrži svet od klizanja u hladni rat biće biznis. Pre ili kasnije oni koji finansiraju predizborne kampanje evropskih političara zatražiće ispunjavanje obaveza pred njima. A u njihovim interesima je očuvanje saradnje sa Rusijom. I primera kako se veliki biznis okreće od političara i njihovih stranaka već postoji – u istoj toj Nemačkoj.

Igor Silecki,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut