Mere Pokreta Dveri za povećanje izvoza u RF

Srbija zbog realnih problema koje imaju naša mala i srednja preduzeća ima veliki deficit u trgovinskoj razmeni sa Ruskom Federacijom. Pokret Dveri predlaže osam konkretnih mera koje državu ne bi mnogo koštale – a koje bi u kratkom roku povećale izvoz, devizni priliv i otvaranje novih radnih mesta:

1.    Ne bacati novac u vetar: Uobičajeni načini pomoći izvozu (kao što je refundacija troškova za istraživanje tržišta, izradu dizajna proizvoda, kataloga isl.) mogu da se koriste samo kao deo šire izvozne strategije, a ne kao do sada - od slučaja do slučaja;

2.    Država treba da osnuje izvozničke agencije koje će malim i srednjim preduzećima pomoći u nastupu na ruskom tržištu, pripremi i izvođenju izvoza, kao i postprodaji. Agencije bi bile subvencionisane od strane države da bi malim preduzećima bile pristupačne;

3.    Država da uvede redovan zbirni transport, jer bez njega većina proizvođača kupcima može da ponudi samo velike patrije (ceo šleper od 20 tona), što kardinalno smanjuje broj mogućih kupaca u Rusiji, a manji proizvođači teško mogu da otpreme manje robe za manje kupce. Taj problem bi se rešio redovnim linijama zbirnog transporta sa godišnjim planom izvoza;

4.    Država sa ruskim carinskim komitetom treba da dogovori izdvajanje posebnih carinarnica za brzo carinjenje srpske robe. Roba iz Srbije se oslobađa carine, ali taj postupak sada dugo traje i skuplji je nego uobičajeni, što je za ruskog kupca otežavajuća okolnost;

5.    U Moskvi treba, u dogovoru sa ruskom stranom, otvoriti javno carinsko i uvozno skladište u kome bi roba mogla da se i carini po nižim (dotiranim) cenama za špediterske usluge;

6.    Zajednički ugovor za kapilarnu distribuciju koji bi omogućio da srbska roba široke potrošnje koja se prodaje kroz maloprodajne lance redovno i „po pozivu“ bude isporučivana u maloprodajne objekte;

7.    Dogovoriti zajedničko ulistavanje u maloprodajne lance, jer je naša roba široke potrošnje do sada teško nalazila put do ruskih maloprodajnih lanaca. Zaista je teško očekivati od naših proizvodnih preduzeća da pored finansiranja proizvodnje za izvoz još i plaćaju ulaznice po ruskim maloprodajama. Ovaj trošak bi mogla da podnese država, a da joj se ta sredstva vrate postepeno kako se naša roba bude prodavala;

8.    Treba formirati Vladinu kancelariju za izvoz u Rusiju – sa odeljenjem za proveru porekla robe