Svetska situacija ide ka usijanju sa kojim je moguć i globalni sukob

Ne želim nikoga da plašim mogućnošću početka globalnog oružanog sukoba (čitaj: Trećeg svetskog rata) u doglednoj budućnosti (iako smatram da će se on pre ili kasnije svejedno desiti jer se previše nakupilo nesuglasica), ali ne treba sumnjati da je sadašnja situacija došla do usijanja i očigledno upućuje na takav razvoj događaja.
       
Po svemu sudeći, sve je prilično ozbiljno, a pojedine „usijane glave“ na Zapadu vide takav scenario kao sasvim verovatan. Evo samo nekoliko činjenica od javno dostupnih:
       
NATO, ne skrivajući to, povećava vojno prisustvo u Poljskoj i Baltičkim zemljama. Deo tehnike (tenkovi, oklopni transporteri, avioni) već je prebačen, ostalo se očekuje u 2015. godini. Zvanični razlog je navodna zaštita svojih saveznika od moguće ruske pretnje. Pri tom je očigledno da među onima na Zapadu koji donose takve odluke budala sigurno nema.
       
Vrlo je diskutabilno da neko ozbiljno veruje u tezu, koja je sračunata isključivo na spoljnu upotrebu i koja nema veze sa stvarnošću, da je Rusija agresor. Međutim, pored naših granica u toku je bildovanje mišića. Pitanje je - zbog čega?
       
Vlasti Litvanije pripremaju skloništa od bombi za slučaj rata „uzimajući u obzir geopolitičke pretnje“. Pod ovim poslednjima se, koliko razumem, javno podrazumeva opet ruska agresija. Ako se pođe od logike da mi nikoga ne nameravamo da napadnemo prvi, za šta se spremaju Litvanija, a i njoj slični?
       
Na pretresu u odboru predstavničkog doma Kongresa za odbranu, zamenica državnog sekretara Rouz Getemiler saopštila je da Bela kuća ne isključuje vojne varijante odgovora na politiku Ruske Federacije. Ovde, što se kaže, nikakav komentar nije potreban - sve je jasno i bez toga.
       
Prvo je portparol Pentagona, kontraadmiral Džon Kirbi izjavio da letovi Ratnog vazduhoplovstva Rusije u evropskom prostoru ugrožavaju civilnu avijaciju, a odmah za njim isto to je potvrdio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Te izjave se generalno mogu posmatrati i kao informativna priprema javnog mnjenja pre nekih radikalnih poteza.
       
Jer, one se odlično uklapaju u koncepciju „Rusija predstavlja opasnost“. U tom smislu, uzgred, čak i proglašavanje predsednika Rusije za najuticajnijeg čoveka na svetu propagandisti mogu da iskoriste kao dokaz da zlo treba hitno zaustaviti svim sredstvima, pošto je već steklo opasnu moć.
       
Pre neki dan su na aerodrom u Zaporožju sletela četiri aviona Severnoatlantske alijanse. Očigledno je da odvija naoružavanje ukrajinske armije dozvoljeno od strane SAD. Pitanje je - zašto, ne čekajući zvaničnu odluku Senata, i zbog čega, ako su zvanično svi za mir?
      
Govoreći u Državnoj Dumi, u okviru „Vladinog sata“, vicepremijer Dmitrij Rogozin izjavio je bukvalno sledeće:
        
„Može se eksperimentisati koliko hoćeš, stavljajući nenuklearno oružje na strateške nosače, ali treba imati u vidu da, ukoliko na nas bude izvršen napad, mi ćemo u skladu s usvojenom doktrinom, svakako, u određenim situacijama pribegavati odbrani naših teritorija i najvažnijih državnih interesa pomoću nuklearnog oružja“.
       
Uzimajući u obzir da su poslanici ionako odlično obavešteni o mogućnostima oružanih snaga RF, da li je ta poruka možda bila namenjena našim „zapadnim partnerima“ - u stilu - nemojte da mislite da se u slučaju napada nećemo usuditi da odgovorimo svim raspoloživim arsenalom oružja, uključujući nuklearno?
       
Navedene činjenice su samo mali deo onoga što se može naći u medijima, da ne govorim da je mnogo toga skriveno od „tuđih očiju“ iza sedam pečata. Ali, čak su i one dovoljne da se konstatuje eskalacija situacije, koja miriše na prženo.
       
Sasvim je moguće da će neko da se usprotivi ovome što sam rekao i da napomene da je nuklearno oružje samo faktor obuzdavanja. Da, nema sumnje da je tako, i većina ljudi na svetu odlično razume katastrofalne posledice njegovog korišćenja.
       
Međutim, kao prvo, uopšte me ne bi iznenadilo da je neko uobrazio da u slučaju nuklearnog napada Rusija neće rizikovati da odgovori proporcionalno. Podsećam da su čak i u vreme Drugog svetskog rata i Hitlerova Nemačka, i Sovjetski Savez, i Engleska imali ozbiljne zalihe hemijskog oružja, koje na kraju nije bilo iskorišćeno.
       
Kao drugo, ne treba zaboraviti da će se „usijane glave“, u slučaju da se nešto dogodi, lepo spustiti u bunkere, a da će njih sudbina ljudi koji ostanu „gore“ malo interesovati.
       
Zato ne bih isključivao rizike od mogućeg oružanog konflikta samo na osnovu teze o obuzdavajućoj funkciji nuklearnog oružja.

Autor:  Anton Haršćenko, politički analitičar (Moskva)