Srbsko podvorje u Moskvi: Istorija i savremenost

Podvorju Srpske pravoslavne crkve u Moskvi navršilo se 140 godina. Ono je bilo osnovano 1874. godine 13. decembra, na dan svetog Andreja Prvozvanog, pokrovitelja ruske i srpske carske dinastije. U ruskoj prestonici u fondu Ruska emigracija održano je svečano veče posvećeno tom jubileju.

O osnovnim pravcima delatnosti podvorja okupljenima je govorila srbska spisateljica i javni poslenik Radmila Vojnović, koja se bavi istorijom svoje zemlje i odnosima Srbije i Rusije.

- Ideja da se u Moskvi otvori srbsko podvorje pripada mitropolitu srbskom Mihailu. Još 1871. godine Moskovska eparhija dala je pristanak da mu se preda jedna od crkava u Moskvi. Pomoću Moskovskog slovenskog komiteta bio je sastavljen sporazum prema kojem se srbskoj mitropoliji predaje crkva i crvena imovina sa zemljom. Sama crkva je bila osvećena već u čast Blagovesti Presvete Bogorodice: upravo na dan Blagovesti, 1804. godine, Srbi su podigli oružani ustanak protiv Turaka. Duhovni centar srpske crkve bio je mesto teže pravoslavne omladine, koja se školovala na Moskovskom univerzitetu, kao i Duhovne Akademije i bogoslovije. U podvorje su dolazili poznati javni poslenici, obični moskovljani, svi slavenofili. Jednom reči, svi koji su saosećali sa Srbima i hteli da im pomognu.

Srbsko podvorje je postalo mesto sakupljanja novčanih priloga u korist srbskih crkava. Veliki odaziv među moskovljanima izazvala je 1875. godine vest o tome da su Turci u Bosni i Hercegovini uništili pravoslavne parohije. 18. septembra posle liturgije bio je odslužen pomen svim nevino postradalim. A 1912. godine, kada je započeo Prvi balkanski rat, ovde je stajao ogroman red ruskih dobrovoljaca. Nisu sve stizali da pošalju na front. Tih godina podvorje je postalo mesto sakupljanja materijalne, humanitarne, medicinske pomoći. Istorija podvorja bila je završena posle Oktobarske revolucije 1917. godine. Srbski monasi su se vratili odatle u Srbiju. U samoj crkvi još su se odvijala bogosluženja, mada 1933. godine on je bio skiut sa evidenicije kao spomenik starine, a 1933. godine bio je predviđen za rušenje. Ali slavna istorija srbskog podvroja nije bila zaboravljena: krajem 20. veka ona je bila obnovljena u crkvi svetog Petra i Pavla, nedaleko od starog mesta.

Sada se tradicija nastavlja. O tome je svedočila visoka gošća večeri, predsednik dobrotvornog fonda Carska zastava, udovica nećaka Nikolaja Drugog, Olga Kulikovska-Romanova.

- Tako je ispalo da smo mi sa aktualnim nastojnikom podvorja ocem Antonijem Moravičskim iz istog grada, iz Valjeva. Sada oboje živimo u Moskvi i činimo sve što od nas zavisi radi jačanja prijateljstva među našim narodima. Imao sam sreće da susretnem nekoliko srbskih patrijarha. Nedavno sam se susrela sa Njegovom svetosti patrijarhom Irinejom. Sasvim nedavno spiskom Antonij je organizovao posetu patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila Srbiji. Kako što se zna, u toku ove posete poglavari Ruske i Srpske pravoslavne Crkve, Kiril i Irinej, osvetili su spomenik caru Nikolaju Drugom u samom centru Beograda.

Radmila Vojnović takođe je ubeđena da i danas podvorje Srpske pravoslavne crkve u Moskvi igra veliku ulogu u javnom i duhovnom životu ruske prestonice.

- Svakako da današnje srbsko podvorje kao i pređašnje igra značajnu ulogu jer srbska dijaspora raste, ona je sve veća u Moskvi i u Rusiji. Tu su studenti moskovskih instituta i univerziteta, naši mladi bogoslovi koji se školuju u Moskovskoj duhovnoj Akademiji i seminariji, kao i oni koji izučavaju savremene discipline kao što su ekonomija i menadžment. Svakako nam je drago da podvorje živi i da ostvaruje svoju ulogu duhovnog i kulturnog centra naše dijaspore. Tu su bogosluženja, svaku nedelju i na praznike tu se skupljaju naši zemljaci. Naravno da je to veoma prijatno. I nama je drago da je srbsko podvorje prvo slovensko podvorje u Moskvi posle Konstantinopoljskog i Jerusalimskog.

I tako veče u fondu Ruska emigracija je prošlo. Koliko je uspešno ono proteklo i da li ste zadovoljni pažnjom koju su moskovljani poklonili ovom jubilarnom datumu srpske mitropolije u Moskvi?

- Ja sam prosto oduševljena. Pošto su mnogi ljudi pitali za koncert nisam baš ni poslala svima pozivnice. Tu bi bila potrebna mnogo veća sala. Svakako je bilo teško da se publika smesti. Mi smo obezbedili stolice ali mnogi ljudi su stajali. Drago mi je što su ljudi svih generacija pronašli u temi istorije srbskog podvorja. Našli su u tome toliko zanimljivo da su želeli da odvoje svoje vreme i da ga posvete toj divnoj večeri. Posebno moram da se zahvaljim Centru ruskog zarubežja Aleksandar Solženjicin. Zahvaljujem se našim dragim gostima i nadam se da to nije poslednji program u Centru ruskog zarubežja.

Grigorij Sokolov,