Danas slavimo Svetog Nikolaja Čudotvorca, arhiepiskopa mirlikijskog

Ovaj slavni svetitelj, slavljen i danas po celome svetu, bi jedinac sin u svojih znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja grada Patare, u Likiji.

Kao jedinca sina, darovanog im od Boga, oni opet posvetiše Bogu, i time dadoše ga Bogu kao uzdarje. Duhovnom životu nauči se sveti Nikolaj kod svog strica Nikolaja, episkopa patarskog, i zamonaši se u manastiru Novi Sion, osnovanom tim istim stricem njegovim. Po smrti roditelja Nikolaj razdade nasleđeno imanje siromasima ne zadržavajući ništa za sebe. Kao sveštenik u Patari beše se pročuo svojim milosrđem, mada on brižljivo skrivaše svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: "Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja" (Mt 6, 3). Kada se predade samoći i bezmolviju, smišljajući da tako do smrti proživi, dođe mu glas sviše: "Nikolaje, pođi na podvig u narod, ako želiš biti od Mene uvenčan". Odmah potom čudesnim Promislom Božjim bi izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Milostiv, mudar, neustrašiv, sveti Nikolaj bio je pravi pastir dobri stadu svome.

U vreme gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom i Maksimijanom bačen u tamnicu, no i u tamnici poučavaše ljude zakonu Božjem. Prisustvovao Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i, iz velike revnosti prema istini, udario rukom jeretika Arija. Zbog toga dela bi uklonjen sa Sabora i od arhijerejske službe sve dok se nekolicini prvih arhijereja na Saboru ne javi sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica i ne objaviše Svoje blagovolenje prema Nikolaju.

Zaštitnik istine Božje ovaj divni svetitelj bio je vazda i odvažan zaštitnik pravde među ljudima. U dva maha spasao je po tri čoveka od nezaslužene smrtne kazne. Milostiv, istinit, pravdoljubiv, on je hodio među ljudima kao angel Božji. Još za života njegova ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali ga u pomoć u mukama i bedama; i on se javljao, u snu i na javi, onima koji su ga prizivali, podjednako lako i brzo nablizu i nadaleko, i pomagao. Od njegovog lica sijala je svetlost kao od lica Mojsijeva, i on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. U starosti pobole malo i upokoji se u Gospodu, mnogotrudan i mnogoplodan, da se večno veseli u Carstvu nebeskom produžujući da čudesima na zemlji pomaže vernima i proslavlja Boga svoga. Upokojio se 6. decembra 343. godine (v. 9. maj).

 
Svetog oca Nikolaja
Četir' strane sveta slave
Ko viteza silne vere.
Vere Božje, vere prave.
Od kolevke Bogu predan,
Od kolevke sve do kraja;
Pa proslavi i Bog njega -
Svoga vernog Nikolaja.
Za života slavan beše,
A po smrti još slavniji,
Moćan beše i na zemlji,
A ca neba još moćniji.
Svetla duha, čista srca,
On hram beše živog Boga:
Narodi ga zato slave
Kao sveca čudesnoga.
Bogat slavom Nikolaje.
On svečare svoje voli,
Pred prestolom večnog Boga
Za njihno se dobro moli.
Blagoslovi, Nikolaje,
Blagoslovi ljude tvoje,
Što pred Bogom i pred tobom
Na molitvi smerno stoje.

 Na ikonama sv. Nikolaja obično se slikaju c jedne strane Gospod Spasitelj c Jevanđeljem u rukama a c druge Presveta Deva Bogorodica c arhijerejskim omoforom na rukama. Ovo ima svoj dvostruk istorijski značaj, i to y prvom slučaju označava prizivanje Nikolaja k arhijerejskoj službi, a y drugom opravdanje njega od kazne zbog sukoba c Arijem. Sv. Metodije, patrijarh carigradski, piše: „Jedne noći vide sveti Nikolaj Spasitelja našega u slavi gde stoji blizu njega i pruža mu Jevanđelje, ukrašeno zlatom i biserom, a od druge strane vide Bogorodicu, koja mu stavljaše na ramena arhijerejski omofor. Malo posle ovoga viđenja predstavi se Jovan, arhiepiskop mirski, i Nikolaj bi postavljen za arhiepiskopa toga grada." To je prvi slučaj.

Drugi slučaj desio se u vreme Prvog sabora u Nikeji. Ne mogući razlozima zaustaviti bezumnost Arija u huljenju Sina Božjeg i Njegove Prečiste Matere, sv. Nikolaj udari ga rukom po licu. Sveti Oci na Saboru negodujući zbog ovakvog postupka odlučiše Nikolaja od Sabora i oduzeše mu sve znake arhijerejske. Te iste noći videše nekolicina Svetih Otaca istovetnu viziju, naime: kako oko sv. Nikolaja stoje od jedne strane Gospod Spasitelj sa Jevanđeljem a od druge Presveta Bogorodica c omoforom pružajući svetitelju oduzete mu znake arhijerejstva. Videći ovo, Oci se užasnuše, i povratiše brzo Nikolaju ono što mu behu oduzeli, i počeše ga poštovati kao velikog ugodnika Božjeg i njegov postupak prema Ariju tumačiti ne kao delo bezrazložnog gneva, nego kao izraz velike revnosti za istinu Božju.

Izvor: SPC.rs/ Dveri