Predsednički izbori u Hrvatskoj: ugrožava li sneg demokratiju?

Premijer Hrvatske Zoran Milanović je izrazio nadu da snežne padavine neće negativno uticati na izlaznost: „Predsednički izbori se održavaju jednom u pet godina i oni su važni“- rekao je aktuelni premijer novnarima pošto je glasao na jednom od birališta.

Uprkos snežnom nevremenu koje je zahvatilo veliki deo Hrvatske, zabeležen je dobar odziv birača na predsedničkim izborima- najveća izlaznost je u Karlovačkoj i Splitskoj, a najmanja u Virovitičko-podravskoj županiji, prenela je HINA.

Ovoga puta, „u igri" je četvoro kandidata - aktuelni predsednik i kandidat Socijaldemokratske partije Ivo Josipović, Kolinda Grabar Kitarović ispred Hrvatske demokratske zajednice, Milan Kujundžić- Savez za Hrvatsku i Ivan Vilibor Sinčić - kandidat Živog zida.

Aktuelni predsednik Josipović, pravnik i kompozitor, koji je na prethodnim izborima u drugom krugu pobedio Milana Bandića, u kampanju za novi mandat krenuo je s predlogom ustavnih promena, kao preduslova za sprovođenje reformi neophodnih za oporavak države. Kandidat koji slovi za glavnog favorita, zalaže se za decentralizaciju zemlje i promoviše novu energetsku ulogu i snažan potencijal Hrvatske.

Njegova suparnica u predsedničkoj trci, kojoj pored Josipovića analitičari hrvatske političke scene daju najviše šansi na izborima, političarka i diplomata Grabar Kitarović. Za razliku od Josipovića, smatra da Hrvatskoj nisu potrebni novi temelji, ni novi Ustav, jer su, kaže, temelji Hrvatske čvrsti i neuništivi, ukorenjeni u Domovinskom ratu. Ukoliko „gospođa tvrdog stava“ pobedi na predstojećim zborima, Hrvatska će dobiti prvu predsednicu u svojoj istoriji.

Milan Kujundžić, inače lekar i predsednički kandidat Saveza za Hrvatsku, poručuje da želi ljudima da vrati nadu i dodaje: „moramo hrvatskom čoveku vratiti dostojanstvo, ugasiti beznađe, vratiti ponos“.

Četvrti kandidat u predsedničkoj trci, dugogodišnji građanski aktivista Sinčić, na izbore izlazi jer, između ostalog, želi da upozori na problem nemogućnosti podmirivanja dugova i neotplativosti kredita u postojećem sistemu. Predsednički kandidat Živog zida je tokom četiri godine aktivizma i političkog rada bio je organizator mnogih akcija i inicijativa usmerenih protiv političkih elita.

Analitičari upozoravaju da je Hrvatskoj potreban predsednik koji nije ideološki opterećen levom ili desnom krajnosti, nego predsednik koji će delovati povezujuće i koji će povratiti izgubljeno poverenje građana u politiku i institucije države.

Iako je podrška Josipoviću i dalje najveća, rezultati ispitivanja javnog mnenja ukazuju da je gotovo izvesno da neće sve biti rešeno u prvom krugu izbora koje će na 6.350 biračkih mesta nadgledati gotovo 22.000 posmatrača, najviše u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.

Predsednik Hrvatske se bira jednom u pet godina, a mesto šefa države zauazeće ona osoba koja prikupi više od 50% glasova u prvom krugu ili prostu većinu u drugom krugu u koji ulaze dva najbolje plasirana kandidata iz prvog kruga. Jedna osoba ne može biti izabrana na mesto predsednika države više od dva puta.

Ovo su šesti po redu predsednički izbori u Hrvatskoj, od kako je proglašena nezavisnost 1991.godine. Osim toga, ovo su prvi predsednički izbori od kako je Hrvatska postala članica EU. Ukupno, u zemlji i inostranstvu otvoreno je 6350 hiljada birališta a pravo glasa ima 3,77 miliona punoletnih građana.