Ne daju Sutorinu ni Crnoj Gori ni RS

Sarajevo, Podgorica – Dok sarajevski intelektualci uporno pokušavaju da dokažu da BiH pripadaju naselje Sutorina i njena okolina, koja uključuje izlaz na Jadransko more u dužini obale od sedam kilometara na severnom delu Bokokotorskog zaliva, dotle se zvaničnici Crne Gore pripremaju za potpisivanje ugovora koji definiše granicu između dve zemlje i Sutorinu tretira kao sastavni deo crnogorske teritorije.

Na poruke iz Sarajeva da „Sutorinu ne mogu oteti” i da ona „mora biti vraćena BiH”, iz crnogorskih službenih krugova odgovaraju da je za njih „razgraničenje i utvrđivanje državne granice završena stvar”, te da se samo „očekuje potpisivanje ugovora, čime će dve države, od svih bivših članica SFRJ, prve rešiti pitanje granice”.

Crnogorsko ministarstvo unutrašnjih poslova reagovalo je i na rezoluciju o Sutorini poslanika Denisa Bećirovića, kojom on predlaže predstavničkom domu Parlamenta BiH da odbije predlog ugovor o državnoj granici između BiH i Crne Gore i vrati ga predlagaču (Savetu ministara BiH) na ponovno razmatranje jer smatra da je taj ugovor „neprihvatljiv, neutemeljen i štetan”.

„Razgraničenje i utvrđivanje državne granice između Crne Gore i Bosne i Hercegovine je završeno i očekujemo potpisivanje Ugovora o državnoj granici, čime će ove dve države, od bivših članica SFRJ, prve rešiti pitanje granice”, kaže se u saopštenju MUP dostavljenom našoj redakciji. „Međunarodno priznate granice država nastalih na prostoru nekadašnje Jugoslavije su nekadašnje republičke granice. Poznat je stav međunarodne zajednice iz 1992. godine, da nema prekrajanja nekadašnjih republičkih granica.”

MUP saopštava da su pregovori na obavljanju poslova razgraničenja, utvrđivanja državne granice i pripremama na zaključivanju međunarodnog ugovora o državnoj granici između Crne Gore i Bosne i Hercegovine započeti oktobra 2008. godine, a završeni maja 2014. godine.

„Celokupna državna granica ucrtana je na 19 topografskih karata, prema važećim podacima u katastru, sa spiskom koordinata svih prelomnih tačaka, od tromeđe Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Republike Srbije na severnom delu, do tromeđe Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske na južnom delu. Dakle, sva granična dokumenta su verifikovana i od strane članova komisije, predstavnika sva tri konstitutivna naroda u BiH. Nekadašnja administrativna, katastarska granica, postala je državna granica, što je u skladu sa stavom Badinterove komisije”, navedeno je u saopštenju crnogorskog MUP-a.

MUP posebno naglašava da su se komisije tokom vođenja pregovora o razgraničenju između Crne Gore i Bosne i Hercegovine „rukovodile podacima sadržanim u katastru dve države, to jest nekadašnjim administrativnim granicama, koje su postale državne, nakon obnove, to jest sticanja nezavisnosti Crne Gore i Bosne i Hercegovine”. Zbog toga, kako se dalje navodi, „ni na jednoj sednici komisija nije pokrenuto pitanje navedeno u rezoluciji o Sutorini”.

Sarajevski intelektualci, među kojima su profesori, pravnici, istoričari i mnogi stručnjaci, najavljuju da će se za Sutorinu boriti i nakon što je eventualno „vrate u sastav BiH”, jer „neće dozvoliti da to mesto pripadne Republici Srbskoj”, iako se Sutorina teritorijalno nadovezuje na Trebinje.

Profesor Suad Kurtćehajić je ubeđen da ne postoji način niti ijedan argument prema kome bi Sutorina mogla da pripadne RS, jer su „potraživanja prema tom delu teritorije nastala pre nego što su nastale RS i Federacija BiH”.

„Ne vidim nijedan argument prema kome bi taj deo trebalo da ide RS, a ako do toga dođe, to će biti unutrašnji spor koji će opet morati međunarodna zajednica da rešava i sasvim je prirodno i logično da to onda mora biti distrikt, kao što je i Brčko”, izjavio je on.

D. Stanišić - N. Đurić