"Grčke kalende" evrozone

EU je na pragu novih potresa. Podaci za decembar 2014. godine zabeležili su pad indeksa potrošačkih cena u evrozoni – prvi put za poslednjih pet godina. To znači pad kupovne aktivnosti i deflaciju. A predstojeći vanredni parlamentarni izbori 25. januara u Grčkoj mogu dati krizi politički impuls.

Vodeći svetski investotiri drže u fokusu ECB – svedoči analitičar finansijske kompanije IG Markets Ltd u Londonu Sten Šamu. Do kraja januara, rukovodilac Evropske centralne banke Mario Dragi mogao bi da objavi dugoočekivani plan "kvantitativnog ublažavanja", koji treba da ispuni evropsku ekonomiju novcem za "pokretanje" proizvodne i poslovne aktivnosti. Predviđa se masovni otkup državnih dužničkih obveznica.

Ipak, da li će evropski regulator stići na vreme ili će zona evra morati da se spasava već u skraćenom formatu? Predizborna anketiranja u Grčkoj nagoveštavaju neviđeni uspeh leve radikalne koalicije SIRIZA, koja se zalaže za povratak zemlje nacionalnoj valuti – drahmi. Nemački nedeljnik Špigel, pozivajući se na izvore u Berlinu, već je saopštio da je federalni kancelar Angela Merkel, u slučaju pobede SIRIZA (koja poziva da se ne plate računi EU, ECB i MMF), spremna da postavi pitanje isključenja Grčke iz evrozone. Inače, po ocenama nemačkih eksperata, kreditori će morati da otpišu do 50% stranog duga Grčke, koji iznosi oko 340 milijardi evra. U tom slučaju, sama Nemačka će izgubiti 40-50 milijardi evra.

Upravo Grčka, poslednjih godina, bila je glavni poligon antikrizne strategije Evropske komisije i ECB. 2010. godine EU je izdvojila Atini kredit u visini od 110 milijardi evra, a u naredne dve godine bio je formiran novi paket pomoći u ukupnoj vrednosti od 130 milijardi evra. Pored toga, 2012. godine Atini je već bio otpisan značajni deo suvernog duga. Ipak, u procentnom odnosu spoljni dug Grčke nastavio je da raste i do kraja 2014. godine premašio je 177% bruto nacionalnog proizvoda. U septembru 2014. godine MMF, ECB i Evropska komisija faktički su zamrzle proces izdvajanja Grčkoj nove tranše kredita od 7 milijardi evra, pozvavši se na nestabilnu socijalno-ekonomsku i političku situaciju u zemlji.

Očigledno, da EU i drugi kreditori Grčke treba ili ponovo da otpisuju dugove, ili da zaista razmotre pitanje o svrsishodnosti članstva Atine u zoni evra – istakao je u razgovoru za "Rosiju sevodnja" ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov:

- Postoje dva moguća scenarija razvoja događaja. Prvi je očuvanje Grčke u zoni evra. Dati put zahteva od EU nove bitne finansijske troškove, između ostalog, za otpisivanje grčkog duga. Druga varijanta je ipak izlazak Grčke iz evrozone, značajni pad životnog standarda u zemlji i rast radikalnih raspoloženja.

2015. godine Evropa će ostati problematičan region – priznaje londonski list Gardijan. On je napomenuo da složeni izbori čekaju ne samo Grčku, već i Španiju. A pored toga, evropskim zemljama je dosadila politika štednje – ukazuje Gardijan. O tome govori i bivši ministar inostranih poslova Nemačke Joška Fišer, koji je 2015. godinu nazvao prelomnom za čitavu EU. U tim uslovima, lukava latinska izreka koja poziva da se odlože nezgodni poslovi „do grčkih kalenda“ (u grčkom kalendaru kalenda nije bilo), dobija za EU preteći podtekst.

Petar Iskenderov,