Lavrov: Kijev da se dogovori sa DNR i LNR o mirovnjacima

Rusija je spremna da razmotri bilo koji predlog koji bi poboljšao situaciju u istočnoj Ukrajini, ali je potrebno o tome razgovarati i sa sukobljenim stranama, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Lavrov je, komantarišući inicijativu Kijeva da od Saveta bezbednosti UN i Saveta EU traži sprovođenje međunarodne mirovne operacije na teritoriji Ukrajine, rekao da je o tome potrebno razgovarati s obema stranama u sukobu — ukrajinskim vlastima i ustanicima Luganska i Donjecka.

„Nemamo ništa protiv toga da razmatrimo bilo koji predlog, ali potrebno je razgovarati sa stranama koje učestvuju u konfliktu — ukrajinskim vlastima i ustanicima Luganska i Donjecka“, izjavio je Lavrov u intervjuu za Rusiju sevodnja.

Prema njegovim rečima, to je zacrtano i u minskom paketu mera od 12. februara, gde se navodi da obe strane treba da počnu sa povlačenjem teškog naoružanja, a nadalje da se bave humanitarnim pitanjima, razmenom zarobljenika, oslobađanjem nezakonito uhapšenih osoba, humanitarnom pomoći, amnestijom, političkim procesom, uspostavljanjem socijalno-ekonomskih veza, isplatom socijalne pomoći, penzija i, naravno, ustavnom reformom.

Komentarišući intervju svog ukrajinskog kolege Pavela Klimkina listu Komersant, koji je izjavio da je zahtev za dovođenje mirovne misije u Donbas već upućen Savetu bezbednosti UN, Sergej Lavrov je rekao da ta ideja na pregovorima u Minsku nije bila spomenuta.

Pavel Klimkin tvrdi da je pitanje mirovne misije na susretu „Normandijske četvorke“ bilo postavljeno.

„Ja, kao i svi ostali, uključujući lidere država, proveo sam u Minsku na nogama i bez sna gotovo 17 sati i ne sećam se da je to pitanje postavljeno“, rekao je Lavrov.

Odgovarajući na pitanje zbog čega se u dokumentima iz Minska ta ideja nikako ne spominje, Klimkin je rekao da tamo nisu bili svi koji bi trebalo da donesu odluku.

U Minsku isto tako nisu bili ni svi koji bi trebalo da odlučuju o OEBS-u, jer OEBS čini 57 država. U svakom slučaju, to je bilo formulisano kao inicijativa lidera 'Normandijske četvorke' i ona je predata OEBS-u“, objasnio je Lavrov i dodao da u pregovorima u Minsku takođe nisu učestvovali ni svi članovi Saveta bezbednosti UN, što nije sprečilo da to međunarodno telo usvoji nacrt rezolucije koju su u Minsku sastavili predstavnici Rusije, Nemačke i Francuske.

„Zaista je nekorektno govoriti da u Minsku nisu bili svi koji treba da donesu odluku o mirovnoj operaciji“, zaključio je šef ruske diplomatije.

Lavrov je, između ostalog, ukazao na to da je mirovna operacija UN dugotrajan proces koji podrazumeva saglasnost Saveta bezbednosti, formiranje misije, opremanje, odlučivanje o mandatu i pravilima ponašanja.

„Sve to zahteva vreme. Ali najvažnija u političkom procesu jeste saglasnost obeju strana. Koliko mi je poznato, Lugansk i Donjeck izričito se zalažu za strogo poštovanje Minskog sporazuma, a pre svega o proširenju i dodatno, opremanju specijalne posmatračke misije OEBS-a“, izjavio je Lavrov.

„Za to su se založili lideri Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke 12. februara u Minsku, o tome su govorili i 2. marta tokom telefonske konferencije. U kontaktima ministara inostranih poslova 'Normandijske četvorke' mi nedvosmisleno podvlačimo važnost pojačavanja napora da se ispuni ono što je postavljeno kao uslov u Minsku“.

Lavrov je takođe prokomentarisao mogućnost isporuke američkog naoružanja Ukrajini.

„Polazimo od toga da većina Evropljana ipak slične planove smatra veoma opasnim, mada u Evropskoj uniji ima onih koji bukvalno podstiču sve koje mogu da podstaknu na isporuku naoružanja. To je jednoznačna linija koja vodi slomu minskih dogovora, njihovo direktno narušavanje, s obzirom na to se da u dokumentu, nasuprot ovome, govori o povlačenju sveg inostranog naoružanja iz Ukrajine“, naglasio je ministar.

Lavrov je takođe podsetio da je još 21. februara 2014. u dogovoru koji su potpisali Janukovič, Kličko, Jacenjuk i Tjagnibok, u prisustvu i uz garancije ministara inostranih poslova Francuske, Nemačke i Poljske, bilo reči o razoružavanju svih nezakonitih vojnih formacija.

„To nije učinjeno. Kao i ranije, takve strukture, poput 'Desnog sektora', prosto odbijaju da razgovaraju o tome kome treba da se potčine — oni se potčinjavaju samo sebi. To se odnosi i na dobrovoljačke bataljone koje su formirali i plaćaju ih ukrajinski oligarsi. Njihova potčinjenost i spremnost da ispunjavaju naredbe vrhovnog glavnokomandujućeg izazivaju ogromna pitanja. Nameće se sumnja da monopol na primenu sile koji u svakoj normalnoj zemlji treba da ima vrhovni komandant oružanih snaga, počinje da se gubi. Danas se taj princip, ključan za svaku demokratiju, u Ukrajini ne primenjuje“, podvukao je Sergej Lavrov.