Izgradnja „Turskog toka“ može da počne

„Gasprom“ će odobriti popust na gas za privatne uvoznike iz Turske, saopštio je u Istanbulu turski ministar energetike Taner Jildiz, prenosi agencija „Blumberg“.

„Gasprom“ je nakon višemesečnih pregovora pristao da odobri popust privatnim turskim kompanijama na koje otpada više od trećine uvoza ruskog gasa, između ostalih, kompanijama „Enerdži“, „Bosforus gas“, „Avrasija gas“, „Šel“, „Bati Hati“, „Akfel gas“ i „Kibar enrdži“.

Govorilo se da će cena u prvom kvartalu biti manja od 300 dolara za hiljadu kubnih metara, dok će u drugom kvartalu biti oko 260 dolara. Do tada, kompanije su bile prinuđene da plaćaju gas po ceni iz 2014. godine — 374 dolara za hiljadu kubnih metara.

Kako je izvestio Tas, početkom februara Jildiz je saopštio da se „Botas“ dogovorio sa „Gaspromom“ o smanjenju cena na gas za 10,25 odsto. Pregovori o popustu su postali mogući nakon odluke Rusije da izgradi gasovod „Turski tok“ umesto „Južnog toka“. Međutim, kasnije je bilo reči da strane nisu uspele da se dogovore o formuli po kojoj bi trebalo da se primenjuje popust od 10,25 odsto.

Zamenik generalnog direktora Instituta nacionalne energetike Aleksandar Frolov izjavio je srbskom Sputnjiku da to što se sada dešava između „Gasproma“ i turske kompanije „Botas“ predstavlja normalno cenkanje za povlastice i veću–manju cenu gasa. „Reakcija u stilu ’Turskog toka‘ neće biti, zato što je Putinova izjava da je postojao genocid Jermena — smešna“, kaže Frolov.

„Bilo je jasno šta će reći u Jerevanu predsednik Rusije, bilo je jasno kako će na to reagovati Turci — niko nije gajio iluzije da će oni prećutati. Štaviše, stavovi Rusije i Turske se ne podudaraju po čitavom nizu međunarodnih pitanja, i to nisu samo Sirija ili Ukrajina. Ali Turci dobro umeju da odvoje poslovni deo od političkog. Na primer, sa Iranom nisu u prijateljskim odnosima, ali kupuju od njega gas. I Moskva je, bez obzira na neslaganja, jedan od najvećih trgovinskih i energetskih partnera Ankare. Mi smo najveći isporučilac gasa za Tursku i isporučivaćemo još više, pošto potrošnja raste. Izgradnjom ’Plavog toka‘ položili smo osnovu za razvoj turske energetike. I neće valjda sada Turci da odustanu od izgradnje projekta koji će im doneti milijarde i pružiti mogućnost da ojačaju uticaj u Evropi, posebno na Balkanu? Jer on će direktno zavisiti od isporuka preko Turske, a to je Ankarin san. Ugovor će biti potpisan i gasovod’ Turski tok‘ će se graditi, zato što nema nerazumnih“.

Aleksandar Frolov takođe ističe da je poželjno da se svi radni momenti oko „Turskog toka“ usaglase već ove godine, kako bi se potpisala dokumenta neophodna za početak izgradnje gasovoda.

„Mada, u suštini, izgradnja može da počne odmah: sva neophodna infrastruktura na ruskoj teritoriji funkcioniše, za rad su spremni i specijalni brodovi polagači kablova za pomorsku deonicu maršrute“, kaže Frolov.

Do 2003. godine prirodni gas u Turskoj stizao je tranzitom preko Ukrajine, Moldavije, Rumunije, Bugarske. Te godine je počeo izvoz gasa gasovodom „Plavi tok“.

Do nedavno, kompanija „Botas“ je imala ekskluzivno pravo na kontrolu i formiranje gasnog tržišta u Turskoj. U uslovima liberalizacije ovog segmenta, „Gasprom eksport“ je pristao da preda deo obima jednog iz ugovora četiri privatne kompanije, koje su dobile pravo na uvoz gasa u Tursku.