Al Kapone kao filmski junak našeg doba

Prošlo je 115 godina (17.  janura) od rođenja Al Kaponea,  legendarnog vođe mafije,  (1899-1947) o čijoj ličnosti  se ineresovalo nekoliko pokoljenja  američkih prducenata   i režisera  koji i  dan danas  pokušavaju da na nov način  vide kralja zločina  Čikaga  sa kraja  1920-ih godina.

A upravo   taj period američke istorije,  koji je bio ispunjen  borbom do uništenja  koju su gangsterski klanovi međusobno vodili do uništenja zbog uspostavljanja monopola nad proizvodnjom i prometom alkohola  koji su u to vreme bili zabranjeni i rasturanja droge,  što su vlasti pokušavale da spreče,  Holivud je tako često koristio u svojim filmovima. 

U ovom tekstu  donosimo pregled šest gangsterskih snimljenih u periodu od šest decenija filmova čiji je glavni junak Al Kapone.

 

1.    „Al Kapone”  1959.
 

Ričard  Vilson je 1959.  godine snimio film „Al Kapone“ sa Rodom Stajgerom u glavnoj ulozi. U filmu je opisan  gangsterov put  od  njegovog dolaska u  Čikago pa zaključno sa 1931.  Film je hvaljen za  verodostojnost  i prikazivanje realinih slika čikaškog podzemlja   i samog Kaponea.

Međutim,  prvobitna verzija scenatija  se znatno razlikuje od one varijante koja je prihvaćena za snimanje. Izmene u scenariju su usledile nakon što je Stajger tri puta intervenisao  odbijajući da igra u filmnu  lik gangstera koji  su autori   scenarija Melvin Vold i Henri Grinberg   romantizovali.

Ugovor sa producentom  Stajger je potpisao tek  nakon   pristanka autora  da izmene scenario,  što je doprinelo i uspehu filma.

Na zahtev tumača naslovne uloge,  Stajgera, poslednji kadrovi filma prikazuju  Kaponea  u zatvoru Alkatras,  jer se film,  po mišljenju glumca mora završiti tirjumfom pravde.

Lik Kaponea u ovom filmu Ričarda Vilsona  je surov, bezposećajan,  neidelizovan,  pa je film ocenjen kao kvalitetno urađen.

Kritika je ukazivala posle premijere  „da motivacija glavnog junaka nije uvek u  dovoljnoj meri  zasnovana,  ili drugim rečima,  njegove radnje   su nemotivisane sa tačke gledišta običnih gledalaca“.

„Ali,  scenario jasno  reprodukuje  realna zbivanja,  pa otuda dešavanja u filmu deluju ubedljivo“, oceio je 1959.  časopis  Variety.

2. „Krvoproliće na Dan svetog Valentina“

Film „kralja B filmske klasike“,  kako su novinari nazvali režisera Rodžera Kormana,  zasnovan je na događaju koji se zbio  14.  februara 1929,  kad se šest pripadnika klana Al Kaponea obračunalo s  članovima grupe  njegovog  protivnika Irca  Bagsa Morana koji je kontolisao  promet alkohola u nekoliko rejona Čikaga  ne dozvoljavajući svom supariku Kaponeu   da postane monopolista. 

Posle serije uzajamnih likvidacija pripadnika dva smrtno suprotstavljena banditska klana,  sedam   bandita  Bagsa Morana  je ubijeno i svi su na Dan  svetog Valentina nađeni na jednom od čikaških  skladišta.  

Bez obzira na to što sam Al Kapone  nije te noći  lično učestvovao u obračunu i što je sebi obezbedio alibi,  u ovom filmu mu je dodeljena glavna uloga koju tumači Džejson Robrads.  On je planirao krvavi obračun i organizovao skup pripdanika svog klana.

U filmu je obuhvaćen veliko broj likova iz obe bande - Al Kaponea i Bagzi  Morana i svakom od njih je data  individualna karakteristika – glas  sa ekarna je navodio imena  i biogarfije svih gangstera.

Filmski kritičar Rodžer Ebert je baš to preobilje likova smatrao glavnim nedostatkom filma,  koje,  po njegovom mišljenju nije dozvolio da se razviju intersantni  sudionici događaja.  Ulogu jednog od gangstera igrao je 30-godišnji Džek Nikolson,  ali mu ime nije titrovano.

Njujork tajms (The New York Times) je ovako pisao posle premijere  filma „Krvoproliće   na Dan  svetog Valentina“:
„Jedinstvena scena  koja ovde ima komercijalnu i umetičku vrednost  je ona užasna po svojoj surovosti je pokolj Moranih  gangstera  u garaži  na sveru grada. Ljubitelji krvi na ekranu ovde će imati zaista šta da vide.”

Film „Krvoproliće na Dan svetog Valentina“ je  svojevremno  smatarn za jedno od najboljih Kormanovih  ostvarenja,  a 2009, časopis   Empire ga je uvrstio na 20. mesto u rejtingu „20 velikih gangsterskih filmova  koje nikad nismo videli“.

 

3. „Kapone“ 1975. 

Za razliku od scenarista filma „Al Kapone“, tvorci filma iz 1975. godine  „Kapone“ nisu stavljali akcenat na verodostojnost i istinito  prikazivanje realnih događaja,     ističući u prvi plan   oštinu sižea  i privlačnost za gledaoca. Tako se u filmu odjednom pojavila gangsterova  izmišljena prijateljica  po imenu  Ben Gazara koju je igrala Suzan Bleskli.  Kao Al Kapone nastupio je Ben Gazara,  a u filmu su igrali i Džon Kasavetis  u ulozi Frenki Jela, ulogu Džonia Toria  tumačio je  Gari Gvardino,  dok se Silvester Stalone pojavio  kao  Franko Niti. To je Staloneu bio jedan od prvih filmskih  nastupa,  I s njom je povezana jedna od netačnosti filma - posle smrti Kaponea   junak  koga  je tumačio Stalone  držao mu je posmrtni govor na sahrani,  što je  realno bilo neverodostojno   pošto je stvarni  Frenk Niti umro četiri godine pre svoga bosa.

Kritika je u recenzijama ocenila da „Kapone“ bez obzira  što u njemu ima humora deluje suviše dosadno i mučno,  a juztok tome su „prebukirane masovne scene“ u kojima gangesteri  „jezde“ Čikagom ili sede u restoranima.

 

4. „Nesalomivi“  (The Untouchables),  1987.

Siže „Nesalomivih“ je zasnivan na realnim događajima: 1929.   Eliot Nes,  26.  godišnji agent  Ministarstva  finansija  SAD dobija posebna  ovlašćenja da oformi  specijalnu grupu sa zadatkom da   Al Kapone  bude smešten iza rešetaka.  Treba  imati u vidu da se u Čikagu toga vremena nije moglo računati na čestitost  i nekorumpiranost   organa  gonjenja  i sudskih   struktura,  čije su mnoge saradnike potkupli gangsteri.

Ali da bi se dobilo na oštrini  filmske priče mnogi detalji iz lova na gangsterske  bande morali su biti izmenjeni  izmišljeni novi zapleti.  Tako na primer u tim Eliota Nesa ulaze  samo četiri čoveka,  iako ih je u realnosti bilo čak jedanaest,   i svi su oni ostali živi u  momentu suđenja Kaponeu. 

Reditelj filma,  Brajen De Palma,  od samog momenta kad je pročitao scenario želeo je da  filmski Al Kapone  bude upravo Robert de Niro,  ali je slavni glumac postavio nekoliko uslova. 
Najpre je želeo da do završetka sezone ostane da igra na Brodveju gde je igaro u jednoj predstavi,  a osim toga tražio je da se njegovom budućem liku dopiše još jedna scena.  Pored svega toga za ulogu Kaponea De Nro je morao da „nabaci” 14 kilograma. Kad  je sve te zahteve saslušao,  De Palma je počeo tražiti drugog glumca,   imajući u vidu pre svih kandidata Boba  Hoskinsa koji je slavnom gangsterskom liku više ličio. Tek u poslednjem momentu De Niro je prihvatio ulogu,  a režser je dao Hoskinsu  ček na 20.000 dolara,  već  dogvovoreni avans honorara  sa pozdravom: „Hvala“.

Al Kapone Roberta De Nira  u filmu   se pojavljuje kao prava američka znamenitost koja okuplja oko sebe  gomilu reportera i uslužnog personala  -1930. godine u stvarnosti Al Kapone je zaista i bio svetski  gangster    broj 1.

Zahvaljujući dobijenoj težini glumac  De Niro je promnio izgled lica - po rečima De Palme  u vreme pripreme za snimanjenje, slavni glumac je baš na tome insistirao više nego na bilo čemu   drugom.

U  „Nsalomivim” on i nema mnogo sena i ustavri u svim preovlađuje lik  šaljivdžije i laskavca koji  se snishodljvo  ponaša prema policiji i specijalnim agentima.  Podsećamo da Al Kaponea nisu mogli sa dokazima optužiti ni za jedno  teže krivično delo   osima za utaju poreza.

Na samom početku filma,  na primer,  on izgovora nekoliko rečenca koje je filmska ekipa uzela iz njegovih stvarnih intervjua: „Brinem se o potrebama ljudi. A ljudi hoće da piju. Vi zante,  ja znam,  svi znaju, da tu ljudsku potebu  jedino ja uvažavam.“


„Šta je to crna berza? Na brodu je to nezakonita trgovina,  a na Lejk-Šor –Drajvu je to gostoprimstvo.”

“Odrastao sam u opasnom rejonu.  Tamu su govrili da ti možeš više postići lepom rečju  i pištoljem,  nego samo lepom rečju.”

U najpoznatijoj sceni filma,  na gangsterskom banketu, De Niro daje  na upečatljiv način pravi kararkter  čuvenog  gangstera  u kojemu se ispoljava sva surovost Al Kaponea, čak  i prema članovima svoje bande.

Iako je film postigao  veliki   uspeh kod publike,  ocene kritike bile su oprečne - većina kritičara je uočila da mu neostje dublja razrada karaktera,  ali su zato svi isticali   atmosferu kriminalnog miljea Čikaga 1930.    maestralno dočarana na ekranu.

U filmskoj kritici kritici  „Vašington Posta“ (The  Washington  Post) je napisano  o ovom filmu :
„De Niro ulogu Al Kapoena   igra  teatralnom širinom koja  rezultira satirom na prototip,  na samu ideju bosa mafije. Sa isturnim grudim  i specifičnim manirom govora  on zaista podseća na despota,  ali da bi nas ubedio u surovost Kaponea,  u priču je bilo neophodno uključiti više  scena  realnog nasilja s njegovim učešćem.”

 

5. „Podzemna imperija“,  2010. (tv serija)

Radnja tv serije  „Podzemna imperija“  čiju je prvu epizodu  snimio   Martin Skorseze,  događa se u Čikagu 1920—ih godina,  a u njoj  glavni junak uopšte nije Al Kapone,  nego  Naki Tompson koga  igra  Stiv Bušemi.

Događaji serijala počinju nekoliko sati pre stupanja na snagu suvog zakona  i prikazuje    suprostavljenost i zavađenost   kriminalnih klanova  čije vođe se bore za pronalaženje mogućnosti pribavljanja basnoslovnog bogatstva. U tom serijalu  21.  godišnjeg Al Kaponea igra  britanski glumac Stiven Grem,  a u filmu  postaje  pomoćnik  uticajnog mafioza  Džonia Torija, nedavno prispelog u Čikago.
   
Po Gremovim rečima,  pre početka snimanja,   Skorseze je insistirao da glumac ne gleda nijedan ranije snimljen film o Al Kponeu i da pokuša da u ulogu unese nešto novo.

„Svi smo mi gledali mnogo filmova u kojima je Kapone prikazan kao  surovi,  pa čak i neuračunljivi despot. Hteli smo zato,  naprotiv,  da ga prikažemo  gledaocima takvog da ga zavole,   a za tako  nešto je bilo potrebno da  se istaknu njegovi ljudski kvaliteti prožeti i sa pomalo humora.  Iako  nisam hteo da od gangstera pravim klovna,   ipak  je moj zadatak bio  da ga pokažem ne suviše ozbiljnog.

Mislim da je najvredije u mom Kaponeu to što se u seriji može videti prelomni  momenat u njegovom životu.  Kako se iz nestašnog dečka i momka  on preobraća u pravog muškarca”,  kaže  Grem.

 

6.  „Lice sa ožiljkom“  1983.

Još jedna kriminalistička drama Brajana De Palme čvrsto asocira na istoriju Al Kaonea. „Lice sa ožiljkom“ je najčuveniji film ovog reditelja.  U njemu se opisuje uspon i pad ne samo  Kaponea,  nego i Kubanca  Tonija Montane.  Scenarista  Oliver Stoun je  stvorio lik pod utiskom svoje posete Majamija 1980. Međutim  film je dobio naziv „Čovek s ožiljkom“ zato što  su  i Al  Kapone i Toni Montana jo od detinjstva  imali ožijak na levoj strani vrata  i taj   fakat je uticao da   film   bude   remejk  istoimeog filma snimljenog 1932. kao slobodna ekranizacija   romana Armitedža  Trejla  u kojemu je glavni  junak bio Al Kapone.  Te okolnosti dozvoljavaju   da  se film   De Palme poveže s imenom čuvenog mafioza.

Iako se događaji u filmu ne  dotiču   života samog Al  Kaponea, ipak i u biogafiji i izmišljenog lika   i realnog junaka  postoje dodirne tačke poklapanje epizoda  - poznato je da je Kapone  nasledio čikašku organizaciju  koju je stvorio „učitelj“ Džon  Torio,  dok u filmu upravo Montana  prisvaja imeriju svoga bosa Frnka.

Osim toga,  bez obzira na najstrašije zločine, Toni Montana  je  kao i kralj čikaškog podzemlja optužen samo za utaju poreza,  jer za bilo koji drugi kriminalni akt policija nije uspela da pribavi dokaze.