Presse e dani na 53. Susretu pozorišnih društva Vojvodine (APDV) u Staroj Pazovi

Ala je lep ovaj Susret!/ Divi nam ceo svet/ Vlada   buket,  a ja cvet!/ Amatersko sunce sja/Tamo Vlada,  ovde ja  /!/Zajednička sreća naša: /Gde je Vlada,  tu je Vajda/Gde je Saša/,  tu sam ja!

Ajde Vlado,  ajde Rise / u Pazovu požuri se!/Čekaju te amateri/ kod Brošana  na večeri /A Brošan je svakom znao meru / pa je prvo Peru/ zvao na večeru/Zato što je imao u vidu / da neko ovog puta treba da ostane i u Šidu /.

Pera Pisar iz Adminitrativnog (PEPIZAD)

Oko 53. susreta  APDV   koji je uz učešće šest pozorišnih trupa  odabranih samo iz opština Kule  i Stare Pazove u kojoj je održan,  kao   i na njemu samom,  bilo je nekoliko presedana (press e dana)  u odnosu   na prethodna 52 koji se redovno (izuzev u peridu od 1993-1996) održavaju od 1961.godine.

Neki presedani na 53. susretu  predstavljaju grubo kršenje Pravila   i takve su  težine da dovode u pitanje regularnosti  ove najznačajnije manifestacije umetničke samodelatnosti u Vojvodini.

Umesto po dve,  pokrajinski selektor  birao po čeriri predstave  sa jedne zonske smotre

Novosadski reditelj Tibor Vajda,  selektor Zavoda za kulturu   Vovjodine  (donedavno direktor ove ustanove)  umesto do dve predstave kako stoji u Pravilima,   koje mu predlože  zonski  selektori,  gledao je duplo više-po četiri sa svake, od takođe četiri zone-ukupno 16 predstava.

Od njih je odabrao osam-po četiri iz opština Kula (Severna Bačka) i iz Srema.

Reditelji -lutkari selektorovi đaci

Reditelji tri od osam odabranih predstava: Cvetin   Aničić iz Šida,  Sanela Milošević (Irig) i Alsader Bako iz Stare Pazove  završili su privatnu lutkarsku školu    Anima Tibira Vajde u Novom Sadu.

Pokrajinski selektor – član žirija

Pokrajinski selektr Tibor Vajda,  koji je odabrao predstave za Susret,  bio je i član žirija na  toj manifestaciji,  što se takođe nikad dosad nije desilo,  jer jednostavno Pravila  to ne dozvljavaju,  nego samo preporučuju kao poželjno da on prati predstave na Susretu, (ako ga organizator pozove)  i učestvijući u razgovorima pokuša da brani svoj izbor.

Štafeta starosti

Vajda je inače penzionisani  profesionalni reditelj,  a pored njega u žiriju su bili još i Aleksnadar Saša   Volić,   reditelj amater  iz Beograda i Sonja Stipić,  penzionisana glumica iz Novog Sada.

Oni su bili nosioci štafete starosti  na ovom glumčkom sletu.

Pravila Susreta propisuju da  sastav žirija čine tri ugledna profesionalca:  reditelj,  glumac i dramaturg ili teatrolog,  pa ni ovaj uslov,  neophodan za regularnost manifesatcije nije ispunjen.

Kćerka  zamenjuje majku u žiriju

Kad je uoči početka  prve predstave zvanična spikerka  predsatavila članove žirija,  koji su ustajali i, kako je red,  poklaljali se publici,   oni gledaoci koji  redovno prate ovaj festival  su bili prijatno inznenađeni koliko se gosopđa Sonja podmladila od prošle godine,  kad  je umesto najvljene  i očekivane  one Sonje Stipić,  penzionisane glumice SNP,  ustala  jedna  mlada,  šarmantna dama,  koja će kasnije u holu pozorišta sedeti u žiriju i čak govriti o predstavi i to vrlo  pohvalno.

Misterija  je samo donekle razjašnjena  čitaocima  Biletena broj 2. u kome  su  ne samo prenete reči ove šarmantne dame,  fantomskog člana žirija  o  predstavi „Živi bič“,  nego je doneta i njena fotogafija,  ispod koje je potpisana:

„Jelena Stipić, kćerka  članice žirija Sonje Stipić,  koja iz objektivnih razloga  nije prisutvovala prvoj  večeri Susreta.“
 
Ali,  to je   bilo tek   sutradan.

Bez objašnjnja o razlozima  rokade u porodici

Na razgovorima  o predstavi   nije objašnjeo kako je došlo do ove rokade u porodici,  tako  da  publika  do kraja Susreta nije ništa  mogla   sazanati koji su to obejktivni   razlozi zbog kojih je majka poslala kćerku na zamenu,  (priča se da  majka-glumica   nije mogla da propusti neki koncert   baš te večeri,  za koji,  inače, kćerka,  takođe glumica,  nije bila zaintersovana).

Ostala dva člana žirija  kao baš niko iz Orgaiazcionog odbora Susreta ovu zamenu  između majke i kćerke u članstvu u žiriju  kao da  nije ni priemtio,  jer nije politkorektno da se mašaju u porodične odnose.

Jedino je blagoglagoljivi voditelj razgovra,  pisac i  reditelj,  Milan Belegišanin, svoj prvi deo,  kako je rkao,  „eksplikacije“,   završio,  a Bilten broj 2. preneo,  poznatim stihovima Izeta Sarajlića koji su  se neizotavavno  nekad mogli čuti  na takmičenjim recitatrora,  a  koji glase kako ih Belegišanin,  neladašnji pbednik u takmičenju u recitovanju ne samo za malđi uzrast  „Ala je lep ovaj  svet!“. 

Na tragu tog pozantog Zmajervog ditiramba,   Petar Ž.Nerandžić,  domaći organizator,  u dueutu sa kolegom  pokraijnskim,  Vladimirom Risom,  već deset godina otvaraji i zatvaraju  pokrajinsku smotru    ditirambima u vlasništvu Zavoda za kulturu Vojvodine i Opštinskog  saveza   amatera   sa naslovom: „Ala je lep ovaj Susret!“
„Mi koji smo odbolovali samoće svih svetskih Robinzona /Mi  koji smo nadživeli tenkove i nikog nismo ubili/,  mala,  velika moja,  večears ćemo za njih voleti.../“

A o tome da li Pravila dozvoljavaju i u kojim slučajevima, da članovi porodice mogu zamenjivati jedan drugog u žiriju u slučaju odlaska jednog  na doatno kulturno uzdzanje,  nema ni reči.

Majka kćerki veruje,  ali publika majki, članu žirija i celom žirju ne veruje!

Glavno je da  naknada za učešće u žiriju  ide na isti tekući račun, da se tu ništa ne komplikuje. Jer,  majka i kćerka dele iste vrednosti koje su za život  daleko  značajnije od recimo,  jednog  trivijalnog, kao što je utisak sa jedne predstave.

Kao da  obe nisu glumice pa su se u karijeri  pozorišnih predestava u životu nagledale,  a  o onima u kojima su igrale,  da i ne govorimo.

Zar nije tako ? 
E, vidite,  i nije.

Jer pri odlučivanju o predstavi  koju treba svrstati  na treće  mesto,   između kulskog „Ljubanvog pisma“  koje je predložio predsednim žirija Saša Volić i  slovačke iz Stare  Pazove  „Žvi bič“,  za koju se izjasnio Tibor Vajda,  u korist „Ljubavnog pisma“ prevagnuo je glas Sonje Stipić, koja  je, podsetimo „Živi bič“  gledala preko svog predstavnika,  kćerke Jovane.

A gde je to dosad bilo da majka kćerki ne veruje?

Nigde.

Majka kćerki zaista  veruje,  ali, posle ovog glasanja,  publika  odsad ni  žiriju ne veruje!

Nikad više.

Šta će na to reći vodeći tetarolog Susreta Pera pisar iz administrativnog (PIPIAZD-015)

Ko zna,  možda će  vodeći   teatrolog Susreta, zasad  poznat široj publici samo pod šifrovanim kodom „Pera pisar iz administratavnog“  (PIPIAZD-015) koji je  u svojstvu „vrhovnog  admistratora kulture na terenu“ ovu rokadu odobrio,  uvrstiti u program Prvog postdramskog  festivala duo-drame u porodičnom krugu i okruženju,  koji je je već najavljen za proleće naredne godine  takođe u Staroj Pazovi,  jedinoj opštini u Srbiji koja je dobila zelenu traku kandidata  za EU  KIKS,  kao Opština kulturte, ivesticija,  kanalizacje i solidarnosti, što je drugo priznanje pored onog koje je  pre tri godine dobila  takođe od EU    kao jedina  u Srbiji opština AMBIS, opština amaterizma,  biznisa  i sporta.

Vlada Ris ljut kao ris  proriče da neće biti Republičkog Festivala u Kuli

Susreet je otovrio Irfan Mensur   uspavankom o 45.godišnjici svoje velike mature  i tom prilikom ispričao publici kako je dobio poziv za  godišnjicu mature jubilarnu,  45. koja  je urečena za 6.jun,  i obećao da će obavezno ići pozivajući istovremeno i nekog iz dvorane da mu se pridruži,  jer ne može sam.  Možda bi i mogao  da nije u sanjivom stanju,  i to vrlo, i da evo 45 godina  od kad je upisao pozorišnu akademiju sanja,  i to intezovno  i da nema mesta  nikakvoj sumnji „možda sanja“,  jer je ekserimentalno potvrđeno  sanja li,  sanja,  pa zato neka ga ni publika ne budi,  osim aplauizma od kojih se još dublje i aktivnije sanja,  samo se sanja.“
 
Zatim je izašao iz dorane u društv sa domaćinom,  Vladom Kerekezom,  direktorom ovdašnjeg Centra za kulturu (kulturu ni za šta)  da u obližnjem kafiću večeraju makar banjalučki ćevap.

Kerekezu,  koji je i sam glumac,  ali  ga  bije glas da je nekoliko puta zatečen bez talenta,  pa je zbog toga za njim rapisana poternica,  sedeti u kafiću sa jednim od naujglednijh glumaca Srbije,  je stvar od  neprocenjivog značaja  za ličnu afirmaciju i rehabilitaciju  umetničkog rejtinga glede glasina  kako su ga   nekoliko puta zaticali na javnm mestima  dibidus lišenog  glumačkog talenta,  ali zato  obdarenog ostalim  veštinama  i sposobnostima, koje su u stanju da zavaraju makar na kratko, umetničku sujetu,  tako  neizbežnu  na ovome svetu.

I u taj čas,  dok je  Mensur u društvu  Kerkeza,  ispraćen aplauzma,  još uvek dobrano  sanjive  publike,  sa bine,  na koju je u međuvremenu istrčao,  na sav glas  je vikao   referent Zavoda za kulturu (kuluturu ni za šta) Vojvodine  Vladimir Ris:   pa svojim negda glumačkim,  a od poodavno nezanzno  prokrešatvelim glasom u koji su specijalno za tu svečanu priliku ugrađen dva bajpasa od zavešatnih organa,  vokala,   dva vrana gavrana sa probe za Eurosong u Beču,  obznanio: 

„Festivala u Kuli neće biti, zato što  Ministarstvo kulture Srbije nije izdvojilo ni dinara za ovu svoju,  republičku manifestaciju.

Zato svi,  ako Boga znate,  i ameteri i amaterice,     nosioci  i nosačice,   scenske srcokosačicie, glavnih uloga i rola,  njihovi pomoćnici i pomoćnice,   političke kučine i trice, mikseri svetla,  total i lokal dizajaneri,   proizvođači  i rasturači scenske  magle u  prvi sumrak pozorišnog nam amaterizma na zalalsku,  svi pazovački tamburaši,   svi u odbranu  i zašitiu  Kulskog festivala,  zato što smo svi mi jedna partija, amatera i amaterica,  a Kulski festiaval već decenijama, otkad ja pratim amaterizam bez  političke zadrške  i  rediteljske zaprške,  je  Veliki bački kanala  glumačkog stvaralaštva,  jedini  toliko   plovan da nam barže  kulture samo njime mogu  uploviti u Evropu,  makar koliko da su  u prošosti zbog nekog drugog tovara  bile prinuđene da se  radi pretovra zadrže u Belegišu,  vašem i našem selu na  nafti i vodi!

Nikad dosad nije zabeleženo da je neki festival otvoren alarmom iz „grla bijela“  da  nekog drugog neće neće biti!

Publika  u kojoj su mahom bili  rodbina i prjatelji,   poznanici i  susedi  nekog člana  brojnog ansambla perdsatave, pojma nije imala ni da je nekakav Kulski  fetival  trebalo da se održi.

Oni stariji gledoci su  razumeli da Pulskog festivala  (filmskog)  neće biti,  pa im je do kraja ostalo  nejasno zbog čega se  ovaj otvarivač   sa bine toliko jedi, pitali  bi ga,   no se boje da se ne uvredi.

Sa susednog sedišta    stiže zabludelom i polugluvom gledaocu  prava informacija glede Pulskog festivala koja gčasi:
„U pravu ste,  bilo je nekih nedoumica,   zbog kojih je   Vladimr Kerkez,  direktor našeg Centra   za kulturu (kulturu ni zašta) zajedno sa svojim najbližim saradnicima – zamenikom Petrom Ž. Nerandžićem i  mr Marjanom Karavlom,  hitno putovao u Istru da bi u njihove kulturne (ne) prilike dolio vodu bistru  kojom ne oskuidevamo u našoj opštini.

Kad im  je naša ojačana ektra estetska grupa eksperata  predočila dokaze da je Nadežda Petrović,  čija je izložbu   u Pulskoj areni otvorili Kerkez, dipl. glumac  Vladimir,  Karavla magstar  Marjan  i Nearndžić Ž. Petar, rođena na Petrović salašu,  atar Belegiša,  sela na anfti i vodi,  opština Stara Pazova,  svi probemo oko finansiranja Pulskog filsmkg festivala su  bili brzo rešeni.“

(Nastaviće se)


Branko Rakočević