Pored „Prijatelja Srbije“, neprijatelji joj nisu potrebni

Poruka prijatelja Srbije Rumuniji da prizna takozvano nezavisno Kosovo je gotovo kumovski odnos. Onaj „srbski kumovski odnos“.

Za onog kome je za nabrajanje prijatelja potrebno više od pet prstiju, kažu da je naivan i lud. Pošto u Evropskom parlamentu postoji čitava grupa „Prijatelji Srbije“, znači li to da je Srbija naivna i luda? Ili je prave na naivnu i ludu? Sva je prilika da je ovo drugo u pitanju.

Naime, Rumun Emilian Pavel, poslanik Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu i novoizabrani predsednik grupe „Prijatelji Srbije“ u EP, reče da bi Rumunija, kao članica EU, kada je reč o priznavanju Kosova, trebalo da usaglasi stavove sa EU.

Dakle, prijatelj Srbije poručuje Rumuniji da prizna takozvano nezavisno Kosovo. Gotovo kumovski odnos. Onaj „srbski kumovski odnos“.

Pavel u intervjuu za „Danas“ još pojasni kako je cilj neformalne grupe „Prijatelji Srbije“ da ohrabri članove Evropskog parlamenta da uspostave prijateljske odnose sa Srbijom i njenim predstavnicama, da podrži srbski demokratski razvoj, politički dijalog, ekonomske, kulturne, i, iznad svega, društvene odnose. Divota — na papiru.

Srbija među „prijateljima“

Inače, u evropskom, kao i u srbskom Parlamentu, zaista postoje grupe poslanika prijatelja nekih zemalja. Članstvo je, kao i u pravom prijateljstvu, dobrovoljno. I tako Emilian Pavel dobrovoljno uđe u srpsku grupu, koju je prvobitno osnovao takođe rumunski poslanik Viktor Bostinaru, a onda učini i korak dalje i, kako reče, odgovori na izazov da tokom svog mandata u EP njome predsedava.

Stvarno jeste veliki izazov reći nekome u lice: zarad evropske budućnosti zaboravi prošlost, istoriju, kulturu, kosti onih koji su pali da bi vi danas mogli da izaberete da ih zaboravite. To ti je moja prijateljska sugestija. A odmor na Crnom moru da platiš.

Ćorsokak na evropskoj džadi

Sredinom maja ove godine je u Briselu održana konferencija „Prijatelji Srbije“ na kojoj je premijer Srbije Aleksandar Vučić dočekao predstavnike svih 28 država-članica EU.

„Ovako širok odziv dokazuje da u EU ne samo da nema nijedne zemlje koja ne želi da vidi Srbiju kao članicu, već da postoji dobra volja da joj se pomogne na putu u Evropu“, rekao je tom prilikom za Tanjug briselski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.

Sve prijatelj do prijatelja. Sve naš do našeg, po čitavoj Evropi — ali negde škripi. Ćorsokak na evropskoj džadi.

Možda je zbog toga nedavno potpredsednik „Prijatelja Srbije“ Slovenac Franc Bogovič, istakao kako je cilj ove grupe pronalaženje puta kako doći do ljudi, do građanki i građana, i jasno im predstaviti prednosti članstva u EU i na koji način mogu iskoristiti mogućnosti unutar evropskih integracija kako bi sebi poboljšali životni standard.

Očito da predsednik grupe radi ono što je najavio njegov potpredsednik. U dnevnom listu koji izlazi u Srbiji, građankama i građanima je, čini se, nacrtao put u EU koji vodi preko priznanja Kosova.

Pavel je još naveo da smatra da će Srbija imati koristi od snažnijih odnosa sa Kosovom, što će, prema njemu, pomoći i izgradnji evropske budućnosti, „bolje budućnosti za sve Srbe“. E ovo je ona situacija kad prijatelji brinu o prijateljima i kad bolje znaju od njih samih šta je za njih dobro. Za „sve njih“.

Pa i za one južno od Ibra, jel tako prijatelju?

Sam izraz „prijatelji“ ne priliči diplomatskim odnosima, nekako je licemeran. U diplomatiji postoje interesi, postoje dugoročni interesi, i postoji nešto nalik prijateljstvu iz interesa.

Takve intereždžije, da se vratimo na početak teksta, ozbiljni ljudi izbegavaju i na slavu ne zovu. Znaju i da kažu: „Pored ovakvih prijatelja, neprijatelji nam nisu potrebni“.

Nenad Zorić,