Svi Andrićevi konkurenti za Nobela

Švedska akadmeija nauka je obelodanila  dokumentaciju o dodeli Nobelove nagrade za književnost za 1961.  koju je,  kao što je pozanto dobio naš pisac Ivo Andrić.

Prvi  podaci o kandiatima  objavljeni su zasad samo u švedskim medijima:   te,  1961,  pre 50 godina,  bilo je  i 50 pretedenata na ovo najviše svetsko  priznanje za književnost.

Evidentirano 50 pretendenata na nagradu

Možda ih  je bilo i više,  ali je prema dostupnoj dokumenatciji  evidentirano samo  50 pretendenata za  nagradu. Svake godine javnost može samo da nagađa  ko će postai laureat Nobela, nikakve liste  nominacije niti pojedinačna imena se  nikad ne objavljuju.

Razgovori utihnu pred neprikosnoveim autoritetom Nobelovog komieta nakon objavljivanja odluke  o lauretau

Obično razgovri i prognoze o kandidatima ožive u oktobru, imena redovno kruže na Londonskoj kladionici, ali nakon objavljivanja pobednika, čak i najostrašćeniji navijači ovog ili onog pretendenta  potpuno utihnu,  pred snagom  neprikosnovenog   autoriteta Nobelog komiteta  Švedske akademije nauka.

Svi se pomire sa notornom činjenicom da nikad bilo koji kandidat  ne može svima bez izuzteka da se sviđa.

Glavni Andrićev suparnik je bio  Grem Grin

Posle objavljivanja arhive brižljivo skrivane od očiju javnosti tačno pola veka,  sad je sasvim izvesno da je glavni konkurent za Nobela  Andriću bio  engleski pisac  Grem Grin (Henry Grahm Green,  1904-1991) koga nazivaju „neopravdano zanemarinim“ klasikom od  strane Švedske akademije poput Lava Tolstoja (1828-1910)  ili Vladimira Nabokova (1899-1977).

Te,  1961.  Grim je u svojoj bibliografiji već imao svetske bestselere  kao što su „Tihi Amerikanac“,  „Naš Čovek iz Havane“,  „Kraj jednog romana“.

Treba istaći da je Grem Grin bio večiti pretendent  na Nobelovu nagradu (i u tome nije usamljen  u svetskoj književnosti).

Razgovri o njegovoj kandidaturi  mogli su se čuti  još 1940,  pa su oživeli i 1970.  i nisu prestajali sve do smrti barda 1991.

Karen Bliksen treća na spisku pretedenata

Na spiku nominovanih za Nobela,  pod rednim broje,  3.  bila  je slavna danska spisatlejica  baronica Karen Bliksen (Karen fon  Blihen Fineeke 1885-1962),  rođena kao Kara Dinesen,  koja je objavljivala   pod pseudonimom Isak Dinesen. Autorka zbirke pripovedaka „Babetine gozbe“ i poznata pre svega po romanu „Iz Afrike“  u kome je opisala sovje doživljaje iz Kenije,  bila je vidno favorizovana, čemu je doprineo i slavni Ernest Hemingvej (1899-1961),  i sam dobitnik Nobela za 1954. (roman „Starac i more“) svojom izjavom koja nije mogla ostati bez odjeka: „Nagrada je trebalo da pripadne Dinesenu“.

Tolkine izavao najviše odjeka i reaovanja

Najveću rezonancu  izazvao je drugi autor sa spiska. Žiri  nije prihvatio kandidaturu  autora trilogije „Gospodar prstenova“  (The Lord the Rings,  1954.) engleskog pisca  Džona Ronalda    Ruela Tolkiena (John Ronald Reuel Tolkien,  1892-1973), istakao je kandidaturu    njegovg kolege po žanru,  (naučne fantazije)  Klajva Luisa (Clive Staples Lewis,  1898-1963),  ali je  Tolkeina „škartirao“ s obrazloženjem da “nije dovoljno umetnička.”

Eliminisani zbog „prekomerne  upotrebe erotoizmau književnom postupku”

Na spisku  pretdenata našlo se i ime jdnog od najtiražnijih svetskih pisaca druge polovine XX veka,  Italijana Alberta Moravije (1907-1990),  koga su odbili  „zbog monotonsti u opisivanju skesulanih neuroza“. Ali autor „Ćoćare“ nije bio jedini pisac  kojeg je Nobelov komitet  je ignorisao   zato što su im  dela razvrstana u  podgrupu „seksulanih književnih deliakta“.   Zbog „prekomerne upotrebe erotizma u književnom postupku“ sa maratona  ka Nobelvoj nagradi  je kao Andrićev konkurent dikvalfikovan i Lorens Darel (Lawrence Durrell,  1912-1980). Šveđane je na muku stavila kandiatura 86. godišnjeg  pesnika Roberta Frosta (Robert Lee Frost,  1874-1963). Razmatranja je nominacija švajcarskog  dramaskog i proznog pisca Fridriha Direnmata (Fridrich Durerrenmatt,  1921-1990),  iako je u to vreme imao samo 40 godina. Među pretendetima je bio  i autor „Tihog Dona“ Mihail Šlohov (1905-1984),  ali red je na njega došao tek četiri godine kasnije,  1965.

Blogeri svih zemalja ujedinili se oko „Hobita“

Sada,  pola veka posle te dramatične bitke za književnog Nobela u dvoranama Švesdke akdemije nauka,  u kojoj je pobedu izvojevao autor „Prokelte  avlije“,   Ivo Andrić,  koji je odavno postao klasik evropske književnosti, ignorisali su   informaciju da je među kanididatima bio čak i Grem Grin,  da bi  sva svoja ogorčenja usmerili ka Nobelovom komitetu zato što nagardu,  „više nego zalsuženu“ nije dodelio tvorcu „Hobita“ (The Hobbit  of Ther and Back Again, 1937.),  već pomnjanom Džonu Ronaldu Ruelu Tolkinu. Blogeri su nakon pola stoleća tako emotivno,  retroaktvno vezaše za Grina,  možda i zato što će  ove godine spade 120.  godišnjica    rođenja ovog svetski pozantog spisatleja.

Kad pročitamo,  makar i ovlaš,  ovu „književnu spomen ploču” sa  velikim imenima svetske literature i njihovim delima, kandidovanim za Nobelovu nagardu kad i naš Ivo Andrić,  postajemo još ponosniji i srećniji što se u tako jakoj konkurenciji kao malo kad dotada,  a i posle  toga,  slavom ovenčao pisac „Travničke hronike“,  naš Ivo Andrić.


Branko Rakočević